Linkovi

Orlović: Ništa bez pritiska EU

  • Rade Ranković

Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo

Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, govori za Glas Amerike o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u poslednjoj deceniji i odsustvu političke volje da se na nasledje ratnih zločina počinjenih 90-ih godina odgovori kroz institucije i mere pomoći žrtvama.

Sredinom ove nedelje, predstavnici Amnesti internešnala predstavili su u Beogradu rezultate izveštaja o odnosu Srbije prema procesuiranju ratnih zločina počinjenih tokom 90-tih. Slično istraživanje - o procesuiranju ratnih zločina u poslednjih 10 godina u Srbiji u vreme postojanja specijalizovanih institucija koje se bave ovom temom, obavio je Fond za humanitarno pravo.

Glas Amerike: Fond za humanitarno pravo je nedavno uradio istraživanje, u isto vreme sa sličnim istraživanjem Amnesti internešnala koje je predstavljeno u Beogradu, o odnosu Srbije prema ratnim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih. Rezultati ta dva istraživanja su gotovo identična – ima li nešto što se može izvući kao suština toga što se istraživali?

Sandra Orlović: U velikom broju nalaza se dva izveštaja poklapaju, i ono što je zajednički imenitelj i jednih i drugih nalaza jesto to odsustvo političke volje da se to nasleđe ratnih zločina počinjenih tokom 90-tih adresira kroz institucije, kroz mere pomoći prema žrtvama. Kad kažem odsustvo političke volje moram da kažem da se to nekada manifestuje i kroz direktan uticaj pojedinih političkih faktora na pojedine predmete ratnih zločina, ili na neke druge aspekte procesuiranja ratnih zločina.

Glas Amerike: Tokom tih deset godina postojanja Specijalnog suda i drugih organa i institucija zaduženih za procesuiranje ratnih zločina, su se promenile mnoge vlasti u Srbiji. Vaše istraživanje pokazuje da je nedostatak političke volje konstanta koja postoji kroz sve vlasti – od Koštunice, DS-a, do sadašnje vlasti?

Sandra Orlović: Da, može se reći tako, s tim što postoji razlika da je u vreme vladavine Demokratske stranke ipak izostao jedan destruktivan pristup u procesuiranju ratnih zločina. Dakle, nije bilo nekih spoticanja tužilaštva u smislu smanjivanja sredstava kojima oni raspolažu. Postojale su čak situacije u kojima su ministri pravde javno izražavali podršku tužiocima koji rade na ratnim zločinima.

Za vreme ovih drugih vlada, uključujući i ovu koja je danas na vlasti, mi tu podršku ne vidimo. Ministar pravde Selaković nikada nije poseti Tužilaštvo za ratne zločine, čak suprotno, neposredno nakon imenovanja na tu poziciju otišao je u Hag i posetio pritvorenike Haškog tribunala Karadžića, Mladića i druge. I pri tom se javno na društvenim mrežama hvalio kako je sreo Mladića i Karadžića, i kako su oni velike patriote. To jeste nešto što značajno opredeljuje političku klimu u kojoj specijalizovane institucije u Srbiji rade.

Glas Amerike: Kada kažete da se odsustvo političke volje manifestuje i kroz direktan uticaj vlasti na to da se neki postupak pokrene ili ne, na šta konkretno mislite, koji su to slučajevi?

Sandra Orlović: Primera je jako puno, mi smo o nekim konkretnim primerima govorili u našem izveštaju. Ali, najočigledniji je bio primer generala Dikovića, sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, protiv koga postoje ozbiljne sumnje i dokumenti koji nesumnjivo govore o tome da je on bio na čelu jedne brigade Vojske Jugoslavije, u čijoj zoni odgovornosti je za vreme rata na Kosovu ubijeno oko 400 civila.

Mi smo te dokaze izneli u jednom dokumentu 2011-te godine, tražili smo da se general Diković smeni sa tog mesta. I tražili smo da se pokrene istraga o njegovoj komandnoj odgovornosti u vezi sa tim zločinima. Tužilaštvo za ratne zločine je ekspresno, za manje od 48 sati navodno proverilo naše navode o tim zločinima. Ono što je bilo vidljivo je da je Tužilaštvo za ratne zločine podleglo jednom strašnom političkom pritisku i političkom falsifikovanju onoga što se desilo. Samo zarad očuvanja kredibiliteta tadašnje vlade, koju je vodila DS.

Glas Amerike: Kada kažete da niste zadovoljni sa onim što je urađeno u prethodnih 10 godina – da li verujete da će se stanje popraviti sa procesuiranje zločina počinjenih tokom ratova devedesetih. I šta treba uraditi u ovoj državi da se to dogodi?

Sandra Orlović: Ako to bude isključivo zavisilo od političkih partija na vlasti, možemo očekivati da će u narednih 10 godina biti procesuirani neki predmeti ratnih zločina minorni u odnosu na ogromne zločine velikih razmera, koji su počinjeni na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj. Drugim rečima, i vrlo kratko rečeno, bez pritiska EU i drugih međunarodnih faktora mislim da ćemo imati nešto što se u Americi zove “show trials”, nešto što u javnosti treba da izazove tu impresiju da mi sudimo za ratne zločine, a da zapravo mimo sudnica ostaju svi oni ključni slučajevi, oni koji su u velikoj meri pisali narativ ratova u bivšoj Jugoslaviji.

XS
SM
MD
LG