Samohrana majka Milica Apostolović iz Gojbulje kod Vučitrna, moraće da se za pet dana iseli iz kuće u kojoj živi od 1998. godine. Ona najavljuje da će sa svojim petogodišnjim sinom utočište pronaći na mitrovačkom mostu pod vedrim nebom. Gojbulju je prinuđena da napusti, jer je kuća njenog rođaka u kojoj je boravila prodata.
Zbog oružanih sukoba 1998. godine, tada devetogodišnja Milica Apostolović je sa roditeljima, sestrom i bratom napustila svoju kuću u selu Slatina kod Vučitrna. Doselili su se u nekoliko kilometara udaljenu Gojbulju, u kuću koju im je tada ustupio dalji rođak. Pre pet godina, Milica je dobila sina Jugoslava, a u međuvremenu ostala bez brata i roditelja.
“Ostali smo samo ja i sin, brat mi je preminuo pre dva meseca, otac pre pet godina, majka pre dve godine, sestra se udala ostali smo ja i sin”, priča Milica.
Samoća trenutno nije najveći problem ove samohrane majke. U decembru prošle godine, njen rođak je kuću - u kojoj ona živi pune 22 godine - prodao komšiji Albancu, koji je Milici dao rok da se iseli, najpre do 1. maja ove godine, a zatim je rok pomerio za 15. maj. Pošto još nije pronašla smeštaj, komšija je na molbu Milice, rok za iseljenje produžio za pet dana.
“Meni je ovaj Albanac dao rok do 20. maja ove godine, to je za mene 4-5 dana, da moram da izađem. Želim da pitam sve, gde ću ja sa sinom sada, jedino na ulicu, jer mi nemamo ništa naše, gde bi mogli da odemo”.
Od momenta kad je saznala da je kuća u kojoj boravi prodata, pre šest meseci, Milica se mnogima obraćala za pomoć. Najpre Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, od koje je samo dobila potvrdu da je njen zahtev primljen. Pomoć je tražila i od predsednik srpske opštine Kosovska Mitrovica Aleksandra Spirića i oficira za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejana Pavićevića.
“Pavićević je javno obećao, nije meni lično, nego sam to gledala na jutjubu, da će da nađe neko rešenje, da nas izvuče iz Gojbulje. Gospodin Spirić je obećao da će da mi plati privatni smeštaj, to je bilo 6. maja, danas je 15. maj i od toga nema ništa - još uvek”.
Oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević nedavno je prilikom posete Gojbulji, kako prenosi portal Kosovo online, obećao da će država Srbija Milici obezbediti uslove, za kako je kazao, dostojan život.
Da li postoji rok za ispunjenje brojnih obećanja, koja je ova samohrana majka dobijala od raznih zvaničnika - nije poznato - Glas Amerike to danas nije uspeo da to sazna. Ono što je poznato jeste da se bliži rok do kada će Milica i Jugoslav, morati da napuste kuću.
“Sada kad dođe 20. maj uzeću sina za ruku i otićiću na most u Kosovskoj Mitrovici. Neka jednom shvati Vlada Srbije, ako uopšte vidi ovo, neka shvati šta se radi sa ovim narodom na Kosovu”.
Ova porodica živi od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, što je 13.000 dinara mesečno. Petogodišnji Jugoslav ima i zdravstvene probleme.
“On je asmatičar koristi pumpice, inhalator, alergičan je na mnogo toga, sve što imamo dajemo na to, jer bez toga ne možemo da ostanemo”.
U trošnoj kući, pored dva kreveta i starog šporeta, od imovine imaju još i televizor, koji im je poklonio bivši iguman manastira Draganac otac Kirilo. Vode u kući nema, a mali Jugoslav prema rečima njegove majke, ne zna ni kako izgleda kupatilo. U prostoriji van kuće smeštena je veš mašina, koju im je poslao manastir Visoki Dečani.
U Gojbulji pored Milice i Jugoslava živi još 30 srpskih porodica. Uglavnom su to stariji ljudi.
“Jugoslav ne zna šta su deca, on živi sa starijim ljudima i sad da ga pitate ko su mu drugari, on će vam nabrajati neke starije ljude. Jednom prilikom sam otišla u Kosovsku Mitrovicu, drugarice moje su otvorile igraonicu i moje dete se pogubilo, ne zna šta su deca, dok je bio sam igrao se, kad su došla deca odmah je tražio da idemo kući. Imaću problem, sad kad bude krenuo u školu, jer ne znam kako će da se ponaša sa decom”.
U Gojbulji, pored tridesetak srpskih, živi i oko 60 albanskih porodica. Komšijski odnosi su - kaže Milica - dobri.
“Sa komšijama (Albancima) koji su ovde u Gojbulji nemamo problema, imamo problema sa nekim mladićima koji dolaze sa strane u selo, što šetaju kroz selo. Sa nijima imamo problem, ne samo ja nego i ostale komšije. Provociraju, razbijaju, kradu, meni nisu ništa ukrali, ali jesu komšijama, stoku, mehanizaciju... Sad su počeli crkvu da razbijaju, školu, sve njima to smeta”.
Milica će za pet dana morati da napusti Gojbulju, ali Kosovo - kaže - neće nikad.
“Moja najveća želja je da sinu i meni obezbedim nešto u Mitrovici. Ne želim da napuštam Kosovo nikad. Nemam roditelje i brata žive, ali imam mrtve, imam grobove koje ću redovno da posećujem. Majka mi je ovde u Gojbulji sahranjena. Brat i otac u Sočanici, tako da bih u Mitrovici bila na pola puta, da mogu u Gojbulju da dođem da obiđem majčin grob i u Sočanici, gde mi počivaju brat i otac”, rekla je za Glas Amerike Milica Apostolović.
Selo Gojbulja, koje pripada opštini Vučitrn, pre 1999. godine bilo je većinski srpsko mesto. U ovom selu je živelo oko 500 Srba, koji su masovno počeli da odlaze i prodaju svoja imanja posle martovskog nasilja 2004. godine.
