Ogromni oblaci prašine koji se dižu iznad Sahare lako su vidljivi iz svemira.
“Afrička prašina je jedna od najuočljivijih atmosferskih pojava, odmah iza oblaka”, objašnjava Džozef Prospero sa Univerziteta u Majamiju, koji je decenijama je proučavao afričku prašinu. Tokom 1970-ih je otkrio da značajne količine mogu da prelete čitav Atlantski okean. Prospero je govorio za Glas Amerike putem Skajpa.
“Znali smo da ima puno prašine, očigledno da ima mnogo prašine. Kada pada kiša u Barbadosu ili čak ovde u Majamiju tokom letnjih meseci, na dnu kofe se zapravo napravi mulj”.
Peščane oluje iz Afrike mogu negativno da utiču na kvalitet vazduha sa druge strane okeana, ali jedno novo istraživanje je pokazalo da ta pojava takođe ima i pozitivne strane.
U studiji objavljenoj u žurnalu “Geophysical Research Letters”, naučnici su pratili kretanje prašine iz Sahare iznad Atlantika.
Izračunato je da godišnje u proseku padne 28 miliona tona prašine u basen reke Amazon u Južnoj Americi, kaže naučnik za atmosferu na Univerzitetu u Merilendu, Hongbin Ju.
“To je iznenađujuće jer to je ogromna količina prašine i fosfora”.
Fosfor je glavni hranljivi sastojak neophodan za rast biljaka.
Ju je zapazio i to da da oko 22 hiljade tona prašine iz Sahare svake godine završi u prašumi, a to je, navodi on, veoma važno đubrivo.
Zapravo, količina fosfora koji pada sa neba je otprilike ista količina koju reke nose svake godine.
Bujna prašuma i pustinjska prašina – spojene na jednom maloj planeti.