Danas se navršilo 15 godina od serije koordinisanih, terorističkih, napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. Jedno vreme je izgledalo kao da je napad, koji je tako strašno potresao Ameriku, istovremeno i ujedinio zemlju. Posle 11. septembra po celoj zemlji su se pojavljivali znaci solidarnosti i jedinstva, od američkih zastava koje su se viorilke ispred kuća, do Kapitola gde su zakonodavci iz različitih stranaka odbacili svoje nesuglasice i zajedno zapevali Bože blagoslovi Ameriku. Tokom proteklih 15 godina ta koherentnost je polako bledela i nestajala, a petnaestogodišnje istraživanje organizacije za ispitivanje javnog mnjenja Galup, zaključilo je da je nacionalni ponos, danas, u Americi na jednoj od najnižih tačaka.
U zemlji koja se suočava sa nizom problema i nesuglasica oko rasnih pitanja, imigracije, nacionalne bezbednosti, ovlašćenja policije i politike, pitanje je koliko se duh zajedništva, koji je posle 11. septembra 2001. prožimao zemlju, održao.
Maria Medrano-Nels je penzionisana bibliotekarka iz Linkolna u saveznoj državi Nebraska. Njena usvojena ćerka vodnik prve klase američke Nacionalne garde, Linda Tarango Gris, posle terorističkih napada 11. septembra je odlučila da se ponovo prijavi u vojsku. Tri godine kasnije, 2004. poginula je u Iraku u eksploziji bombe postavljene pored puta.
"Posle 11. septembra osećala se neka prisnost među ljudima koje ranije nije bilo.”
Medrano-Nels smatra da su zamor i iscrpljenost zbog ratova u Iraku i Avganistanu, kao i ratoborna politika, stvorili jaz među Amerikancima i veoma joj je bolno da razmišlja o vojsci koja služi tako pocepanoj zemlji.
Bob Bekvit je slučajno upao u žižu dešavanja posle terorističkog napada u Njujorku. Tri dana posle napada Bekvit, penzionisani vatrogasac, uspeo je da se probije do mesta na kome su se nalazile kule bliznakinje, u pokušaju da nađe nestalog sina njegovih prijatelja.
Dok je stajao kod ruševina donjeg dela Menhetena čuo je da stiže predsednik Džordž Buš Mladji, koji će se obratiti vatrogascima i policajcima koji su prvi stigli na mesto napada. Bekvit se popeo na olupinu jedne cisterne za gašenje požara i odlučio da sačeka predsednika. Sledeće čega se seća je da je predsednik Buš stajao pored njega i govorio preko megafona. Bekvit se sada pita gde je nestalo to jedinstvo.
"Mi Amerikanci imamo tendenciju da zaboravljamo. Amerika ima još 49 saveznih država, i ono što se desilo u Njujorku nije se desilo u njihovom dvorištu tako da su na to izgleda zaboravili.
Prva odmazda za napad 11. septembra, dogodila se samo 4 dana kasnije. Balbir Sing Sodi ubijen je dok u Arizoni na pumpnoj stanici je stavljao cveće. Tužilac je rekao da je naoružani napadač mislio za Sodija, koji je Sik poreklom iz Indije da je Arapin, musliman. Neki su ovo ubistvo videli kao znak da je jedinstvo u zemlji ustvari samo farsa, međutim Sodijev brat Rana ne misli tako.
"Čim se pročula vest o ubistvu moga brata na mesto nesreće je došlo nekoliko stotina ljudi sa cvećem, svećama i ta ljubav mojih sugrađana mi je promenila život.”
Njega sada brine što su političari sada ti koji u Sjedinjenim Državama podstiču netrpeljivost prema migrantima i manjinama. Pre 15 godina Džon Hail je želeo da pomogne u raščišćavanju prostora pogođenog terorističkim napadom na Menhetnu, jer je radio na kontroli zagađenosti u industrijskim zonama.
On je u Njujork došao iz Luivila iz savezne države Kentaki, kao volonter i to je, kako kaže, za njega bila životna prekrertnica. Vratio se kući I odlučio da bude vatrogasac. Deceniju i po kasnije, on kaže da vidi zemlju u kojoj su se pod ekonomskim pritiskom ljudi promenili i okrenuli sebi i nije ih briga za druge.
"Iskreno bih želeo da se setimo onoga što smo govorili, a to je da nikada nećemo zaboraviti."