Američki koledži i univerziteti suočavaju se sa mnogi problemima. Školovanje je svake godine sve skuplje, radnih mesta za diplomce je sve manje dok se poslodavci žale da nema dovoljno radnika sa tehničkim znanjima. Neki smatraju da bi jedno od rešenja moglo da bude povećavanje izbora kvalitetnih predavanja preko interneta.
Profesor Univerziteta države Virdžinije, Dejvid Evans, predaje uvod u kompjuterske nauke. Mnogi istaknuti univerziteti sada nude predavanja preko interneta – od prirodnih nauka od kulinarstva. Časovi su jeftini ili čak besplatni, a osvežavaju se češće nego redovna predavanja. Milioni studenata sada ih slušaju preko sajta linda-tačka-kom. Ko-osnivač Linda Vajnman razgovarala je sa Glasom Amerike preko Skajpa.
“Možemo brzo da ih iznosimo na tržište i podučavamo u raznim veštinama. Softver se stalno menja i poboljšava, što mnogo teže prodire u klasična predavanja”, kaže Linda Vajnman.
Umesto da profesor predaje studentima, koji onda sami uče i rade zadatke, internet predavanja su obrnuta – kaže student i bloger Džon Hejber. U razgovoru preko Skajpa Hejber je rekao da uzima toliko časova da će diplomu četvorogodišnjeg koledža dobiti za godinu dana.
“Praćenje predavanja kod kuće je domaći zadatak pa su, kada dođu u učionicu, aktivniji u diskusijama, u razgovorima sa profesorima ili u radu na projektima”, kaže Hejber.
Stručnjaci kažu da će ova nova tehnologija snažno uticati na koledže, a neki misle da će se predavanja slušati preko interneta dok će se susreti sa profesorima svesti na rešavanje teških problema. Ekonomista sa Univerziteta Džordžtaun, Toni Karnevali, kaže da bi školovanje moralo da bude jeftinije i više u skladu sa potrebama tržišta rada.
“Sve je jasnije da je viša školska sprema potrebna sve većem broju ljudi. A za one koji je steknu to ne vodi uvek do unosnog zaposlenja, na kome mogu u potpunosti da iskoriste svoj talenat. Pošto nemamo novac da to pokrijemo, efikasnost višeg obrazovanja postaje od ključne važnosti”, kaže Karnevali.
Ekspert za visokoškolski marketing iz kompanije Infinia, Kris Kalen, kaže da će konkurencija od interneta i visoke cene promeniti univerzitete.
“Potrošač zahteva da mu se kaže zašto je najbolje da svoj novac za školovanje potroši na baš tom univerzitetu. Šta će dobiti za uzvrat? Kakva je vrednost te transakcije?”, kaže Kalen.
Kalen dodaje da će koledži visokog ugleda moći lako da se prošire na internet, ali da će oni manje prestižni teže privući studente i njihov novac namenjen školovanju.
Profesor Univerziteta države Virdžinije, Dejvid Evans, predaje uvod u kompjuterske nauke. Mnogi istaknuti univerziteti sada nude predavanja preko interneta – od prirodnih nauka od kulinarstva. Časovi su jeftini ili čak besplatni, a osvežavaju se češće nego redovna predavanja. Milioni studenata sada ih slušaju preko sajta linda-tačka-kom. Ko-osnivač Linda Vajnman razgovarala je sa Glasom Amerike preko Skajpa.
“Možemo brzo da ih iznosimo na tržište i podučavamo u raznim veštinama. Softver se stalno menja i poboljšava, što mnogo teže prodire u klasična predavanja”, kaže Linda Vajnman.
Umesto da profesor predaje studentima, koji onda sami uče i rade zadatke, internet predavanja su obrnuta – kaže student i bloger Džon Hejber. U razgovoru preko Skajpa Hejber je rekao da uzima toliko časova da će diplomu četvorogodišnjeg koledža dobiti za godinu dana.
“Praćenje predavanja kod kuće je domaći zadatak pa su, kada dođu u učionicu, aktivniji u diskusijama, u razgovorima sa profesorima ili u radu na projektima”, kaže Hejber.
Stručnjaci kažu da će ova nova tehnologija snažno uticati na koledže, a neki misle da će se predavanja slušati preko interneta dok će se susreti sa profesorima svesti na rešavanje teških problema. Ekonomista sa Univerziteta Džordžtaun, Toni Karnevali, kaže da bi školovanje moralo da bude jeftinije i više u skladu sa potrebama tržišta rada.
“Sve je jasnije da je viša školska sprema potrebna sve većem broju ljudi. A za one koji je steknu to ne vodi uvek do unosnog zaposlenja, na kome mogu u potpunosti da iskoriste svoj talenat. Pošto nemamo novac da to pokrijemo, efikasnost višeg obrazovanja postaje od ključne važnosti”, kaže Karnevali.
Ekspert za visokoškolski marketing iz kompanije Infinia, Kris Kalen, kaže da će konkurencija od interneta i visoke cene promeniti univerzitete.
“Potrošač zahteva da mu se kaže zašto je najbolje da svoj novac za školovanje potroši na baš tom univerzitetu. Šta će dobiti za uzvrat? Kakva je vrednost te transakcije?”, kaže Kalen.
Kalen dodaje da će koledži visokog ugleda moći lako da se prošire na internet, ali da će oni manje prestižni teže privući studente i njihov novac namenjen školovanju.