Linkovi

SAD i Kuba ponovo otvaraju ambasade

  • Džerom Sokolovski
  • Glas Amerike

Predsednik Obama, uz potpredsednika Bajdena, u Beloj kući saopštava planove o ponovnom otvaranju američke ambasade u Havani, 1. jula 2015.

Predsednik Obama, uz potpredsednika Bajdena, u Beloj kući saopštava planove o ponovnom otvaranju američke ambasade u Havani, 1. jula 2015.

Predsednik Obama je najavio da će državni sekretar Džon Keri otputovati u Havanu ovog leta da podigne američku zastavu iznad prve američke ambasade u kubanskoj prestonici, u više od pet decenija.

Američki predsednik Barak Obama saopštio je da su se SAD i Kuba dogovorile o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa i da planiraju da tokom jula ponovo otvore ambasade u Vašingtonu i Havani, što je najnoviji potez u nastojanju da se okonča višegodišnje neprijateljstvo između dve zemlje.

Obama je najavio da će državni sekretar Džon Keri otputovati u Havanu ovog leta da podigne američku zastavu iznad prve američke ambasade u kubanskoj prestonici, u više od pet decenija.

Američki trgovinski embargo i stanje ljudskih prava na Kubi su i dalje teme koje blokiraju normalizaciju odnosa, koji su prekinuti posle revolucije pod vođstvom Fidela Kastra.

Obnavljanje zvaničnih diplomatskih odnosa je najnoviji korak u procesu, koji je započeo kada su predsednici SAD i Kube u decembru objavili da dve zemlje obnavljaju veze. Obama i Raul Kastro su održali direktne razgovore na aprilskom samitu Severne i Južne Amerike u Panami.

Jasno je da SAD i Kuba imaju komplikovanu istoriju odnosa”, rekao je tada predsednik Obama.

Obamina administracija nije prva koja je želela da normalizuje odnose sa Kubom.

“Obami prethode Džimi Karter, Henri Kisindžer, a donekle i Bil Klinton, svi su oni učestvovali u ozbiljnim razgovorima sa Kubancima", kaže Piter Kornblu, ko-autor nove knjige o pola veka tajnih pregovora Vašingtona i Havane.

Dok je bilo javnih konfrontacija, čak je i Džon F. Kenedi učestvovao u tajnoj diplomatiji posle kubanske raketne krize.

Medjutim, prema Kornbluovom mišljenju, predsednik Obama je uspeo zahvaljujući promenama na Floridi, ključnoj američkoj izbornoj državi sa značajnom kubanskom populacijom.

“Javno mnjenje se tamo promenilo kako je starija generacija Kubanaca, velikih protivnika Kastra starila i nestajala, a mladji Kubanci žele da imaju odnose s ostrvom”, priča Kornblu.

Od kada je predsednik ublažio putne restrikcije za Amerikance kubanskog porekla, mnogi su otišli i uverili se da višedecenijski američki ekononski embargo nije dao rezultate.

A stvari su počele da se brzo razvijaju od kada su vladin kontraktor Alen Gros i jedan špijun CIA-e razmenjeni za troje kubanskih špijuna prošlog decembra.

Barak Obama je svestan da ima ograničeno vreme na raspolaganju da konsoliduje ovu promenu američke politike, i spreči da je eventualno ponište protivnici boljih odnosa sa Kubom nakon što napusti Belu kuću.”

Pa ipak, biće potreban pristanak Kognresa, u kojem sada dominiraju opozicioni zakonodavci, pre nego što se ukine embargo a obični Amerikanci dobiju priliku da plešu na ulicama Havane.

XS
SM
MD
LG