Linkovi

Pokušaj spasavanja muzeja u Detroitu

  • Kejn Farabou

Nova ponuda nekoliko nacionalnih fondacija mogla bi da spase gradski Institut umetnosti, i njegovu dragocenu kolekciju, koji su ugroženi zbog bankrotstva Detroita.

U detroitskom Institutu za umetnost nalaze se neke od vrhunskih svetskih kolekcija. Međutim, kada je Detroit bankrotirao, ta kolekcija u vlasništvu grada postala je jedno od najkontroverznijih pitanja u slučaju ovog, najvećeg bankrota u istoriji Sjedinjenih Država. Nova ponuda nekoliko nacionalnih fondacija pruža zvaničnicima nadu za izlazak iz krize i mogla bi da spase muzej i njegovu vrednu kolekciju.

TEXT: Zbirka umetničkih radova koja se nalazi u Institutu za umetnost grada Detroita, svake godine privlači mnoštvo posetioca sa svih krajeva sveta.

“Možete da ispričate istoriju zapadne umetnosti kroz ovu kolekciju”, kaže novinar kulturne redakcije lista "Detroit Fri Pres", Mark Stajker.

Utoliko je teže da se kolekciji odredi cena, kaže novinar kulturne redakcije detroitskog Free Press-a.

“Ona je neprocenjiva, nezamenljiva”.

Ali cena je upravo ono što stručnjak za bankrotstvo unajmljen da pomogne Detroitu da izađe iz krize, Kevin Or, traži od grada, kaže profesorska prava na univerzitetu Vejn - Lora Bartel.

“Na samom početku procesa, Kevin Or je jasno rekao da je grad Detroit vlasnik imovine muzeja”.

"Grad je vlasnik kolekcije što ovaj muzej čini drugačijim od gotovoo svih drugih u Sjedinjenim Državama koji su nezavisni, privatno neprofitni”, objašnjava novinar Mark Stajker.

I dok je složen slučaj stečaj prolazio kroz federalni sud, Or je unajmio aukcijsku kuću “Kristis” da proceni kolekciju, ali uz važno upozorenje.

“On je tražio da se procene samo radovi u kolekciji koje je grad direktno kupio”.

To je oko 2 hiljade umetničkih dela, odnosno oko pet odsto ukupne kolekcije muzeja, koja broji 66 hiljada radova. Ipak, u to spadaju neka od vrhunskih dela, među kojima je Van Gogov “Autoportret sa šeširom”.

“Aukcijska kuća je procenila da ta dela vrede između 450 i 870 miliona dolara”.

Stanovnici tri okolna okruga glasali su 2012. za povećanje poreza na nekretnine, kojim bi se finansirao muzej, a sve u zamenu za besplatan ulaz u njega. Strajker upozorava da bi svaka prodaja nanela više štete od gubitka važnog umetničkog dela.

“U slučaju prodaje umetničkog dela porez bi bio ukinut, što znači da bi svaka prodaja vrlo brzo dovela do zatvaranja muzeja”.

Drugim rečima, menadžer za hitne situacije Kevin Or imao je vrlo težak zadatak.

“Da li biste hteli da budete čovek koji je uništio detrotski Institut za umetnost? Ne verujem da bilo ko želi da bude u toj poziciji. Ako bude mogao da napravi plan za izmirenje bez prodavanja kolekcije, on će to i uraditi”.

Plan je u januaru dobio podršku nekoliko nacionalnih fondacija, među kojima su i fondacija Ford i Džon Es i Džejms El Najt fondacija. Zajedno, oni su se obavezali da će muzeju pokloniti oko 330 miliona dolara, kako bi aukcijska kuća ne bi došla u posed umetničkih dela.

“Institut bi onda mogao da se odvoji od grada i da osnuje odvojenu neprofitnu organizaciju, nezavisno od gradske kontrole i u tom slučaju, grad se više nikada ne bi našao u ovoj situaciji”.

Iznos koji su fondacija obećale manji je od onoga što je aukcijska kuća “Kristis” procenila da bi mogla da dobije za kolekciju, i zajmodavci bi mogli da traže još novca. Međutim ovaj predlog nudi Oru izlazak iz krize i kako tvrdi Strajker – to je trenutno najpovoljnija ponuda da se umetnička dela Instituta zadrže u Detroitu.
XS
SM
MD
LG