U Sjedinjenim Državama se upravo završila Nacionalna nedelja pecaroša i čamdžija, godišnja manifestacija koja se organizuje s ciljem da se Amerikanci podstaknu da izađu u prirodu i uživaju u rekama i potocima. Novinarka Glasa Amerike izveštava da je na reci Anakostiji u Vašingtonu, ta proslava prilika da se privuku pojedinici koji će da se uključe u zaštitu takvih vodenih puteva.
Vašingtonski đaci danas imaju čas na reci Anakostiji. Tu ih je dočekala američka sekretarka za prirodne resurse Sali Džuel.
„Ko je od vas do sada ikada bio na Anakostiji? Znači vi ste tu redovno. Meni je ovo prvi put. Zbog toga ćete morati da mi pokažete, u redu?“
Neki joj se pridružuju u vožnji brodićem. Ostali prave male brodiće, razgovaraju sa ljubiteljima prirode ili uče da pecaju. Deca međutim neće da odnesu ribu koju upecaju kući. To je zbog toga što je Anakostija jedan od najzagađenijih vodenih tokova u zemlji. Ipak, odneće kući neke vredne lekcije, kaže Denis Čestnat, ljubitelj Anakostije koji je došao na ovu manifestaciju.
„To je prilika da ova deca vide ovo đubre i siguran sam da će neka od njih da počnu da postavljaju pitanja. Zbog čega je ovo đubre ovde?“
U Anakostiju se svake godine baci dvadeset hiljada tona otpadaka. Ono što ne vidite kad se vozite čamcem, jeste kanalizacija i sve ono što se sliva sa ulica i puteva što vodu čini otrovnom. Li Kain, iz Društva za sliv Anakostije, kaže da rast stanovništva i razvoj, samo pogoršavaju problem.
„U ovom nevelikom slivu od 456 kvadratnih kilometara, živi milion stanovnika. Zbog toga što je taj broj tako veliki, povećan je i njihov uticaj.“
Kain privezuje svoj brodić pored potoka i pridružuje se posadi skupljača otpadaka kojim rukuje Čestnat. Trevon Broks i Entoni Smit žive u blizini. Došli su da pitaju za posao.
„Ovo je prvi put da sam stvarno došao ovako blizu i moram da kažem da je situacija prilično neprijatna.“
„Da budem iskren, nisam imao pojma da ovde postoji park.“
Čestnat kaže da skupljači otpadaka ne mogu mnogo da pomognu. Ali dodaje da ipak mogu da vežu za reku ljude kao što su Broks i Smit.
„Cilj je da se reka dovede do nivoa na kojem je moguće pecanje i kupanje. Za to će biti potrebno angažovanje na svim mogućim nivoima, od najmlađih do najstarijih i da svako obavi svoj deo posla.“
Anakostija i zdravlje cele reke, zavise od toga.
Vašingtonski đaci danas imaju čas na reci Anakostiji. Tu ih je dočekala američka sekretarka za prirodne resurse Sali Džuel.
„Ko je od vas do sada ikada bio na Anakostiji? Znači vi ste tu redovno. Meni je ovo prvi put. Zbog toga ćete morati da mi pokažete, u redu?“
Neki joj se pridružuju u vožnji brodićem. Ostali prave male brodiće, razgovaraju sa ljubiteljima prirode ili uče da pecaju. Deca međutim neće da odnesu ribu koju upecaju kući. To je zbog toga što je Anakostija jedan od najzagađenijih vodenih tokova u zemlji. Ipak, odneće kući neke vredne lekcije, kaže Denis Čestnat, ljubitelj Anakostije koji je došao na ovu manifestaciju.
„To je prilika da ova deca vide ovo đubre i siguran sam da će neka od njih da počnu da postavljaju pitanja. Zbog čega je ovo đubre ovde?“
U Anakostiju se svake godine baci dvadeset hiljada tona otpadaka. Ono što ne vidite kad se vozite čamcem, jeste kanalizacija i sve ono što se sliva sa ulica i puteva što vodu čini otrovnom. Li Kain, iz Društva za sliv Anakostije, kaže da rast stanovništva i razvoj, samo pogoršavaju problem.
„U ovom nevelikom slivu od 456 kvadratnih kilometara, živi milion stanovnika. Zbog toga što je taj broj tako veliki, povećan je i njihov uticaj.“
Kain privezuje svoj brodić pored potoka i pridružuje se posadi skupljača otpadaka kojim rukuje Čestnat. Trevon Broks i Entoni Smit žive u blizini. Došli su da pitaju za posao.
„Ovo je prvi put da sam stvarno došao ovako blizu i moram da kažem da je situacija prilično neprijatna.“
„Da budem iskren, nisam imao pojma da ovde postoji park.“
Čestnat kaže da skupljači otpadaka ne mogu mnogo da pomognu. Ali dodaje da ipak mogu da vežu za reku ljude kao što su Broks i Smit.
„Cilj je da se reka dovede do nivoa na kojem je moguće pecanje i kupanje. Za to će biti potrebno angažovanje na svim mogućim nivoima, od najmlađih do najstarijih i da svako obavi svoj deo posla.“
Anakostija i zdravlje cele reke, zavise od toga.