Linkovi

Rusija: Strepnje zbog cena nafte

  • Henri Ridžvel

Potražnja za naftom se smanjuje, zbog strepnji za svetsku ekonomiju,što to bi mogla da bude loša vest za ruske izvoznike

Cena nafte se proteklih meseci postojano smanjuje, što izaziva bojazan da bi ruska ekonomija – koja se čvrsto oslanja na izvoz nafte – mogla da pretrpi štetu. U međuvremenu, pojavljuju se novi izvori nafte, što doprinosi smanjenju cene koju potrošači plaćaju na benzinskim pumpama.

Hanti-Mansijsk u Sibiru je područje sa oko 70 odsto razvijenih ruskih naftnih polja i izvorište velikog dela ruskog bogatstva. Rusija proizvodi više od 10 miliona barela nafte dnevno – što je čini velikim energetskim igračem. Stiven Tindejl je ekonomista u Centru za evropsku reformu.

Gotovo polovina ruskih državnih prihoda potiče iz različitih poreza na izvoz nafte i gasa.“

Tindejl kaže da je ruska ekonomija zbog toga izuzetno ranjiva na pad cena nafte.

„To bi značilo da je njihov budžet prilično neizbalansiran, što bi kratkoročno moglo da bude vrlo ozbiljno za Putina i Rusku vladu.“

Proteklih nedelja, cene nafte su počele da padaju – sa oko 125 dolara za barel u martu, na oko 100 dolara u junu. Da bismo to razumeli, treba da se zapitamo zbog čega su cene početkom godine bile visoke, kaže Pol Stivens, iz „Četam hausa“, nezavisnog političkog instituta u Londonu.

„Potražnja nafte je počinjala da raste, ponuda je bila ograničena, izgubili smo Siriju, izgubili Jemen, izgubili Južni Sudan, a i Libija je u izvesnoj meri još bila van tržišta.“

Stivens kaže da se potražnja sada smanjuje, zahvaljujući strepnjama za svetsku ekonomiju – a to bi mogla da bude loša vest za ruske izvoznike. Pored toga, i u Iraku se otvaraju nova naftna polja, kao što je ovo u zapadnoj Kurni u aprilu, koje se razvija partnerski sa ruskim gigantom „Lukoilom“, čiji je potpredsednik Sergej Nikiforov.

„Irak i Rusija su danas otvorile gigantsko naftno polje u zapadnoj Kurni, jedno od najvećih nalazišta nafte na svetu.“

Stivens iz „Četam hausa“ kaže da događaji poput ovog umanjuju posledice skorašnjih geopolitičkih prevrata.

„Poboljšalo se i snabdevanje, naročito zbog toga što nastupa Irak, ali još više zbog toga što ostali članovi OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija, povećavaju proizvodnju, delimično i da bi umanjili posledice gubitka iranske proizvodnje zbog sankcija.“

Ipak, bez obzira što izgleda da kratkoročno dolazi do sporog pada cena nafte, Stivens kaže da bi samo jedan događaj – kao što je mogući izraelski napad na Iran povodom njegovog nuklearnog programa – mogao da izazove vrtoglavo povećanje cena nafte čak do 200 dolara za barel.
XS
SM
MD
LG