Linkovi

Ruski uticaj, islamska radikalizacija na Balkanu

  • Keida Kostreči

Molitva u Isa-begovoj džamiji u Skoplju za vreme Ramazana.

Molitva u Isa-begovoj džamiji u Skoplju za vreme Ramazana.

Bela kuća smatra da nasilni ekstremizam i ruska agresija u Ukrajini predstavljaju dva najveća izazova za američku nacionalnu bezbednost. A jedno od mesta gde se ta dva elementa spajaju je Balkan.

Politička nestabilnost, nastavak etničke zategnutosti i ekonomski problemi čine balkanske zemlje naročito ranjivim.

Brojna muslimanska populacija i istorijske i verske veze sa Rusijom čine zemlje zapadnog Balkana podložnim kako ruskom uticaju, tako i pretnji od islamskog radikalizma. Bivši američki ambasador Frenk Vizner, koji je takođe bio specijalni izaslanik na pregovorima Beograd – Priština o konačnom statusu Kosova, kaže da se oseća uticaj na Balkanu, mada nije primarna interesna sfera.

“Smatram da je veoma važno zaštiti Balkan od suparništva velikih sila, kao i da se problemi sa Bliskog Istoka ne prenesu na Balkan. Zadatak je obaveštajnih službi Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država i balkanskih zemalja da pažljivo prate subverzivne elemente koji se kreću ka Bliskom istoku i Levantu, i nazad“.

Zemlje poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova usvojile su zakone o zabrani svojim državljanima da postanu strani borci i uhapsili su mnoge pripadnike radikalnih frakcija. Nekadašnji službenik američkog sekretarijata za odbranu Jan Bžežinski, sada u Atlantskom savetu, smatra da će zaustavljanje subverzivnih aktivnosti biti dug i iscrpan proces.

“Verovatno će taj proces postajati sve značajniji, ali I zahtevniji kako vreme odmiče“.

Od početka sukoba u Siriji 2011, prema podacima američkih obaveštajnih agencija, više od 20 hiljada stranih boraca pridružilo se borbama, od toga je najmanje 3.400 iz zapadnih zemalja, a prema zvaničnim podacima iz regiona najmanje hiljadu je došlo sa Balkana.

Balkan je ima svoju ulogu i u trenutnoj zategnutost između Zapada i Rusije, što je prilikom nedavnog svedočenja u senatskom pododboru ukazao i američki državni sekretar Džon Keri:

“Bilo da je to Srbija, Kosovo, Crna Gora ili Makedonija ili neka druga država, sve su one na liniji vatre“.

Rusija pokušava da iskoristi tradicionalne veze sa Srbijom da održi uticaj, ali se i aktivno trudi da proširi prisustvo na Balkanu.

Srbija se primera radi oslanja na Rusiju za 82 odsto svojih zaliha gasa. Kremlj planira da izgradnju gasovoda, koji bi prolazio kroz Tursku, Grčku, Makedoniju, i Srbiju.

“Rusija ima korist zahvaljujući vremenu kada je postojao bivši Sovjetski savez, koji je uspostavio neku vrstu zavisnosti u tom regionu od onoga što je danas ruska ekonomija“, ističe Jan Bžežinski.

Da bi se suprotstavila ruskom uticaju, - smatra ambasador Vizner - Evropa bi trebalo da nastavi proces prijema Srbije i Kosova u Evropsku uniju, dok Grci i Makedonci treba da reše svoj dugogodišnji spor oko imena:

“Rešenjem tih pitanja, ne bi bilo negativne osnove na koju Rusija računa, i lakše bi se održala harmonija koja je svima nama neophodna na Balkanu, zarad sopstvenih ciljeva“.

Analitičari smatraju da Rusija koristi slabe institucije, korupciju i nedostatak privrednih mogućnosti na Balkanu. Oni veruju da se odgovor nalazi u većoj pomoći Zapada i ubrzanoj integraciji u Evropsku uniju.

XS
SM
MD
LG