Za vreme Sovjetskog Saveza vlasti su nekoliko decenija vodile rat protiv budista, koje su povremeno proglašavli „japanskim špijunima.“ Ali, dve decenije posle pada SSSR-a, budizam doživljava preporod u područjima Centralne Azije koja pripadaju Rusiji. Dopisnik Glasa Amerike posetio je Ulan, grad kroz koji prolazi centralno-azijska trans-sibirska železnica.
Zvuk bubnjeva, zvona, molitve, kao i zmajevi karakteristični su za Aziju, međutim, monasi koji žive nadomak jezera Bajkala, govore ruski. Ulgutuev Jondon predaje filozofiju u glavnom budističkom manastiru u Rusiji. On kaže da dok je studirao budizam u Indiji, niko nije verovao da je Rus.
„U Indiji bi me pitali odakle sam. Kada bih odgovorio da sam iz Rusije, nisu mi verovali. Pitali bi kako uopšte mogu da budem iz Rusije kada ne ličim na Rusa? Ali, moj odgovor je bio da jesam Rus,“ kaže Jondon.
Dvadesetpetogodišnji Jondon je pripadnik budističke zajednice koja u današnjoj Rusiji broji više od milion ljudi. Caristička Rusija je živelu u pretežno mirnoj koegzistenciji sa mongloskim narodom budističke vere, nad kojim je vladala u Centralnoj Aziji. Međutim, Sovjeti su zaratili sa budizmom. Mnogi budistički hramovi i manastiri su porušeni, a budistički verski zapisi pretvoreni u papir za cigarete. Na stotine sveštenika je ubijeno, dok su ostali odvedeni u gulage.
Budistička monahinja Tenzin Čojdrin ovako opisuje devastaciju budističke kulture i civilizacije za vreme Sovjetskog Saveza.
„Skoro čitav sistem budizma je bio uništen pod komunizmom. Budistički pogled na svet i osnove tradicionalnog načina života budista su uništavani, zajedno sa tradicionalnim budističkim sistemom vrednosti,“ kaže Čojdrin.
Sovjetska vlast je primorala budiste da se kriju ali nije uspela da iskoreni veru u budističkim uporištima u pograničnim republikama Kalmikiji i Tuvi, niti ovde u Burjatiji.
Posle decenija sovjetske represije, budizam prolazi kroz preporod u centralno-azijskim delovima Rusije. Ovde u Burjatiji izgrađeno je na stotine hramova, u kojima se moli više od milion ljudi budističke vere.
Iako u današnoj Rusiji živi više budista nego u periodu pre Sovjetskog Saveza, Kremlj ne izlazi u susret njihovom glavnom zahtevu - da najviši duhovni lider, Dalaj Lama, poseti Rusiju i osveti nove hramove i manastire. Moskva odbija da izda vizu Dalaj Lami još od 2004.
„Ne postoji cena za posetu Dalaj Lame i preporod budizma u Rusiji. Njegova poseta bila bi kao nasušna voda za spečeno tlo,“ kaže Čojdrin.
Tenzin Čojdrin kaže da bi sada, kada je Dalaj Lama odustao od toga da bude politički vođa Tibetanaca u izgnanstvu, Rusija trebalo da odobri vizu tom duhovnom lideru više od milion budista u Rusiji. Međutim, Kina je u međuvremenu postala glavni trgovinski partner Rusije, pa kineski zvaničnici upozoravaju Kremlj da će morati da bira između milion i 300.000 sledbenika Dalaj Lame i milijardu 300.000 miliona Kineza.
Predsednik Burjatije, Vjačeslav Nagovicin, koji je imenovan na taj položaj odlukom Kremlja, rekao je na nedavnoj konferenciji za novinare da je Moskva nadležna za izdavanje vize Dalaj Lami. On je pri tom dodao da njegova vlada blisko sarađuje sa budističkim organizacijama u borbi protiv alkoholizma, narkomanije i zapostavljanja dece.
Trudnica Irina, kaže da se u hramu moli za svoje nerođeno dete.
„Molim se u hramu za zdravu trudnoću i normalan porođaj,“ kaže Irina.
Sudeći po velikom broju trudnica koje dolaze u hram radi molitve i rituala za održavanje zdrave trudnoće, u ovom, centralnoazijskom delu Rusije vreme je na strani budizma.