Uzbudljivi blokbaster filmovi koji ovoga leta stižu u bioskope puni su zastrašujućih robota, uglavnom neprijateljski raspoloženih prema čovečanstvu. Ali današnji robotičari nastoje da sagrade mašine koje će nam verno služiti, pa čak imati i umetničke veštine.
"Transformeri br. 3" jedan je od hitova među zabavnim filmovima ovog leta.
U drugom - "Mesečeva tama" - sudbina zemlje ponovo je ugrožena.
Nadamo se da ove zastrašujuće mašine nikada neće ući u naše domove. Ali, roboti će ipak morati da imaju izvesnu samostalnost. Istraživači na Univerzitetu grada Sautemptona, u Britaniji tvrde da su napravili prvi sistem koji omogućava robotima da sami razmišljaju.
Da bi proverili sistem, članovi tima konstruisali su nekoliko robota - satelita koji rotiraju oko jedne tačke, slično pravim satelitima. Roboti se glatko kreću na točkovima po staklenoj podlozi uz pomoć osam malih propelera.
Nik Linkoln je jedan od inženjera u tom projektu.
"Prema ovome, robotima šaljemo zadatke koje oni razumeju ili ne razumeju, Ako robot shvati zadatak, on može da ga izvrši. Ali ako mu zadatak nije jasan, on ume da ode na internet i da sam potraži rešenje", kaže Linkoln.
Ponašanje robota kontroliše specijalan softver nazvan "sisbrejns" koji može da čita dokumente u takozvanom "sistemskom engleskom jeziku" zvanom S-ingliš. Kada treba da istraži svoj zadatak, robot se bežično povezuje sa internetom gde može da nađe i pročita dokumenta pisana tim jezikom.
S-ingliš je sličan standardnom engleskom jeziku i ljudi ga takođe razumeju, ali je pisan tako da ga razumeju i roboti.
Jedan je od vođa ovog projekta, Šandor Vereš, sa univerziteta u Sautemptonu, podstiče kolege naučnike i inženjere da razvijaju tu tehnologiju.
"Fizički svet, hemija, nauka.. to su stvari koje mašine mogu da razumeju i preko njih doživljavaju svet. Koristeći konceptualne strukture mogu da razmišljaju slično nama", kaže Vereš.
Ova nova tehnologija mogla bi da se koristi u raznim vrstama autonomnih vozila, koja bi vremenom mogla da obavljaju sve kompleksnije zadatke. Ali mnogi očekuju da će se relativno skoro pojaviti i roboti koji će moći da nam pomažu u kućnim poslovima.
"Čovečanstvo ima sposobnost da razvija svet da bi mu pogodovao. Stoga gradimo infrastrukturu, gradimo puteve, kuće, škole… kako bismo sebi olakšali život. Počeli smo da obrađujemo zemlju, a onda sagradili mašine da nam u tome pomognu. Ti sistemi postepeno postaju sve inteligentniji pa ćemo jednoga dana sigurno imati u kućama robotizovanu poslugu", kaže Linkoln.
U međuvremenu, u londonskoj umetničkoj galeriji Tenderpiksel, robotizovana mašina nazvana Ajkon dva, uči da crta ljudske likove posmatrajući kako to radi umetnik Patrik Treset.
Robot najpre snima ljudsko lice kamerom, a specijalni softver uočava i registruje kontrastnije linije na snimku. Posle toga, robotska ruka sa olovkom počinje da crta.
Oponašajući umetnika, robot najpre crta obrise lica, a zatim ih dopunjava detaljima.
Doktorant iz kompjuterske tehnologije, Patrik Treset, koji je konstruisao robota, kaže da bi autonomne mašine trebalo da znaju i druge veštine.
"U ovom trenutku to je jedan od mojih ciljeva. Pošto ćemo imati kućne robote mislim da će biti važno da oni znaju i umetničke veštine. Mislim da će na taj način biti lakše prihvaćeni u društvenoj sredini", kaže Treset.
Njegov robot Ajkon dva, prilično je dobro savladao veštinu crtanja, pa je u tom duhu naučio i da potpisuje svoja dela.