Povodom diplomatske incijative da se sirijsko hemijsko oružje stavi pod kotnrolu medjunarodne zajednice i zbegne američka intervencija, Glas Amerike razgovarao je sa bivšim pomoćnikom sekratara za odbranu Robertom Pragnerom.
Prenger: “Pošto je sirijska vlada prihvatila ruski predlog da se hemijsko oružje Damaska stavi pod medjunarodnu kotrolu, takav razvoj dogadjaja doveo je do olakšanja u Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, arapskim prestonicama i drugde. Veliki i pozitivan znak je da je Bela kuća izrazila opreznu podršku ovoj incijativi. Rusija i Francuska već rade na formulisnaju plana i rezolucije u UN o kontroli sirijskog hemijskog oružja. Arapska liga je takodje izrazila podršku ovom predlogu. Preostaje da se utvrdi način verifikacije i kontrole nad ovim oružjem, što je uvek suštinsko pitanje. Istovremeno se izražava nada da bi se ovim planom onemogućilo dalje korišćenje hemijskog oružja i da bi tokom vremena ono moglo da se ukloni iz Sirije, odnosno uništi.”
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu regionalne implikacije eventualne američke vojne intervencije u Siriji?
Prenger: “Pre svega, postavlja se pitanje zašto SAD nisu direktno uključene sa vojnom pomoći, pa i angažovanjem, na strani pobunjenika kada smo toliko protiv politike Bašara al-Asada. Razlog tome je da u Vašinigtonu vlada velika dilema u pogledu opozicionih snaga, kako sekularnih, tako i islamističih, zbog njihovih veza sa organizacijama Al Kaide i mogućeg nepovoljnog ishoda za zapadne interese. Dakle, postavlja se pitanje da li bi eventualna američka vojna akcija bila u funkciji zaštite zapadnih interesa i u kojoj meri bi ona pomogla borbi opozicije protiv Asada. Dilema je u tome da li postoje neke druge opcije vojnom rešenju, kao što je sadašnja ruska diplomatska incijativa.”
Glas Amerike: Kakva je regionalna uloga jednog od ključnih aktera, Saudijske Arabije?
Prenger: “Saudijska Arbija ne podržava ‘Arapsko proleće’, a razlog tome je autokratski režim te zemlje, predvodjen kraljevskom porodicom, koja u suštini nije za bilo kakve demokratske promene. Paradoksalno, Rijad nije podržao, niti podržava Mulslimansko bratstvo u Egiptu, već vojni establišment, uprkos ideološkoj bliskosti sa tom organizacijom, što nam govori da preovladava koncept realpolitike. U svetlu postepenog regionalnog povlačenja američkih snaga, Saudijska Arabija ima aspiracije da popuni stvoreni vakuum svojim uticajem i novcem. Medjutim, Saudijci su angažovani u Siriji na razne načine - oni podržavaju selektivne islamističke grupe, ali i svrgavanje al-Asada, i na taj način dolaze gotovo u direktnu konfrontaciju sa Iranom.”
Prenger: “Pošto je sirijska vlada prihvatila ruski predlog da se hemijsko oružje Damaska stavi pod medjunarodnu kotrolu, takav razvoj dogadjaja doveo je do olakšanja u Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, arapskim prestonicama i drugde. Veliki i pozitivan znak je da je Bela kuća izrazila opreznu podršku ovoj incijativi. Rusija i Francuska već rade na formulisnaju plana i rezolucije u UN o kontroli sirijskog hemijskog oružja. Arapska liga je takodje izrazila podršku ovom predlogu. Preostaje da se utvrdi način verifikacije i kontrole nad ovim oružjem, što je uvek suštinsko pitanje. Istovremeno se izražava nada da bi se ovim planom onemogućilo dalje korišćenje hemijskog oružja i da bi tokom vremena ono moglo da se ukloni iz Sirije, odnosno uništi.”
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu regionalne implikacije eventualne američke vojne intervencije u Siriji?
Prenger: “Pre svega, postavlja se pitanje zašto SAD nisu direktno uključene sa vojnom pomoći, pa i angažovanjem, na strani pobunjenika kada smo toliko protiv politike Bašara al-Asada. Razlog tome je da u Vašinigtonu vlada velika dilema u pogledu opozicionih snaga, kako sekularnih, tako i islamističih, zbog njihovih veza sa organizacijama Al Kaide i mogućeg nepovoljnog ishoda za zapadne interese. Dakle, postavlja se pitanje da li bi eventualna američka vojna akcija bila u funkciji zaštite zapadnih interesa i u kojoj meri bi ona pomogla borbi opozicije protiv Asada. Dilema je u tome da li postoje neke druge opcije vojnom rešenju, kao što je sadašnja ruska diplomatska incijativa.”
Glas Amerike: Kakva je regionalna uloga jednog od ključnih aktera, Saudijske Arabije?
Prenger: “Saudijska Arbija ne podržava ‘Arapsko proleće’, a razlog tome je autokratski režim te zemlje, predvodjen kraljevskom porodicom, koja u suštini nije za bilo kakve demokratske promene. Paradoksalno, Rijad nije podržao, niti podržava Mulslimansko bratstvo u Egiptu, već vojni establišment, uprkos ideološkoj bliskosti sa tom organizacijom, što nam govori da preovladava koncept realpolitike. U svetlu postepenog regionalnog povlačenja američkih snaga, Saudijska Arabija ima aspiracije da popuni stvoreni vakuum svojim uticajem i novcem. Medjutim, Saudijci su angažovani u Siriji na razne načine - oni podržavaju selektivne islamističke grupe, ali i svrgavanje al-Asada, i na taj način dolaze gotovo u direktnu konfrontaciju sa Iranom.”