Da li mirovni plan medjunarodnog izaslanika za Siriju, Kofija Anana i dalje ima izgleda da uspe ili bi sirijski konflikt mogao da preraste u širi sektaški sukob u regionu? Glas Amerike zamolio je za odgovor na to pitanje politikologa i bivšeg pomoćnika američkog sekretara za odbranu, Roberta Prengera.
Prenger: “Postoji bojazan da bi moglo da dodje do širenja sukoba koji je zahvatio Siriju, posebno na susedne zemlje - Liban, Jordan i Irak, koje sve imaju probleme sa sektaškim konfliktima unutar samog Islama. Taj problem je prisutan i u Siriji, u svetlu vodeće političke uloge Alavita na račun većinskih sunitiskih muslimana. Drugi problem su spoljni uticaji, posebno iz Saudijske Arabije i Kuvajta, što se odnosi na aktivnosti islamističkih grupa, posebno na al-Kaidu. U samom Libanu, na primer, imate sukobe izmedju snaga koje podržavaju Asada i koje mu se protive. “
Glas Amerike: Da li će sirijski predsednik Bašar al-Asad prihvatiti mirovni plan izaslanika UN Kofija Anana?
Prenger: „Jasno je da u pogledu politike predsednika Obame postoji podrška Ananovom mirovnom planu, računajući i na moguću podršku Rusije, kako bi se Asad ubedio da prihvati taj plan. U nedavno održanom govoru pred sirijskim parlamentom predsednik Asad je potvrdio da prihvata Ananov plan, koji obuhvata i dve najvažnije tačke - a to su prekid vatre i dijalog sa opozicijom, u okviru koje, tvrdi Asad, postoje i teroristički elementi koji sabotiraju mirovni plan. Takodje, postoji bojazan da diplomatija neće biti uspešna, zbog oružanog konflikta vlasti sa opozicijom i percepcije sirijskog režima da je krajnji cilj zapadnih sila da izoluju Siriju i stave je pod svoju kontrolu.“
Glas Amerike: Da li medjunarodna zajednica radi na agresivnijem odgovoru na sirijsku situaciju?
Prenger: U okviru američke politike, uoči predsedničkih izbora, izražava se podrška intenzivnijem pritisku, ne ekonomskom, već vojnom, koji bi se sastojao od sledećih mera. Prvo, da SAD dostavljaju oružje sirijskoj opoziciji, posebno sofisticirano oružje, da bi se pariralo brutalnim akcijama Četvrte oklopne divizije, koju predvodi mladji brat predsednika Asada, Maher. Drugo, da se uspostave tešnje veze sa opozicijom da bi se ojačao proces tranzicije; treće, da se obezbedi medjunarodna vazdušna podrška opozicionim snagama i najzad, otvaranje bezbednosnih koridora za izbeglice, kao i stvaranje bezbednih utočišta u nekim sirijskim gradovima. Ovakva situacija ne ide u prilog predsedniku Asadu i stoga bi bilo najbolje za njega da što pre prihvati Ananov plan i dijalog sa opozicijom. To bi ojačalo i poziciju predsednika Obame, koji još uvek zagovara političko rešenje. U suprotnom, ukoliko na vlast dodju Republikanci, Asad bi mogao da se suoči sa dalekom oštrijom politikom Vašingtona, koja bi mogla da sadrži i koncept vojne intervencije i promene režima.“
Prenger: “Postoji bojazan da bi moglo da dodje do širenja sukoba koji je zahvatio Siriju, posebno na susedne zemlje - Liban, Jordan i Irak, koje sve imaju probleme sa sektaškim konfliktima unutar samog Islama. Taj problem je prisutan i u Siriji, u svetlu vodeće političke uloge Alavita na račun većinskih sunitiskih muslimana. Drugi problem su spoljni uticaji, posebno iz Saudijske Arabije i Kuvajta, što se odnosi na aktivnosti islamističkih grupa, posebno na al-Kaidu. U samom Libanu, na primer, imate sukobe izmedju snaga koje podržavaju Asada i koje mu se protive. “
Glas Amerike: Da li će sirijski predsednik Bašar al-Asad prihvatiti mirovni plan izaslanika UN Kofija Anana?
Prenger: „Jasno je da u pogledu politike predsednika Obame postoji podrška Ananovom mirovnom planu, računajući i na moguću podršku Rusije, kako bi se Asad ubedio da prihvati taj plan. U nedavno održanom govoru pred sirijskim parlamentom predsednik Asad je potvrdio da prihvata Ananov plan, koji obuhvata i dve najvažnije tačke - a to su prekid vatre i dijalog sa opozicijom, u okviru koje, tvrdi Asad, postoje i teroristički elementi koji sabotiraju mirovni plan. Takodje, postoji bojazan da diplomatija neće biti uspešna, zbog oružanog konflikta vlasti sa opozicijom i percepcije sirijskog režima da je krajnji cilj zapadnih sila da izoluju Siriju i stave je pod svoju kontrolu.“
Glas Amerike: Da li medjunarodna zajednica radi na agresivnijem odgovoru na sirijsku situaciju?
Prenger: U okviru američke politike, uoči predsedničkih izbora, izražava se podrška intenzivnijem pritisku, ne ekonomskom, već vojnom, koji bi se sastojao od sledećih mera. Prvo, da SAD dostavljaju oružje sirijskoj opoziciji, posebno sofisticirano oružje, da bi se pariralo brutalnim akcijama Četvrte oklopne divizije, koju predvodi mladji brat predsednika Asada, Maher. Drugo, da se uspostave tešnje veze sa opozicijom da bi se ojačao proces tranzicije; treće, da se obezbedi medjunarodna vazdušna podrška opozicionim snagama i najzad, otvaranje bezbednosnih koridora za izbeglice, kao i stvaranje bezbednih utočišta u nekim sirijskim gradovima. Ovakva situacija ne ide u prilog predsedniku Asadu i stoga bi bilo najbolje za njega da što pre prihvati Ananov plan i dijalog sa opozicijom. To bi ojačalo i poziciju predsednika Obame, koji još uvek zagovara političko rešenje. U suprotnom, ukoliko na vlast dodju Republikanci, Asad bi mogao da se suoči sa dalekom oštrijom politikom Vašingtona, koja bi mogla da sadrži i koncept vojne intervencije i promene režima.“