Pošto je poznat po ozbiljnim filmovima kao što je “Odrastanje” – koji prati životni razvoj jednog dečaka – od Ričarda Linklejtera bi se moglo očekivati da ponudi dubok, filozofski pogled na život studenata na koledžu. Medjutim, Everobody Wants Some je sve samo ne takav film.
Dok je “Odrastanje” pokrilo period od 12 godina, ovaj film odvija se u toku samo jednog vikenda pred početak predavanja na jednom koledžu u Teksasu 1980. Grupa bejzbol igrača okuplja se na kampusu da bi se upoznali, trenirali i zabavljali po žurkama. Glavni lik je novi dečko u gradu – Džejk, koga glumi Blejk Džener. Ričard Linklejter kaže da je ova komedija sa koledža zasnovana na njegovom ličnom iskustvu.
“To je tako jedinstven, poseban period u životu. Više ne živite sa roditeljima, suočeni ste sa tolikom slobodom dok pokušavate da shvatite ko ste i gde pripadate.”
To lično traganje često se odvijalo na žurkama, a Vajat Rasel, koji glumi jednog od sportista, kaže da je snimanje ovog filma često ličilo na žurku.
“Obukli bismo odeću iz 80-ih, slušali muziku. A onda se praktično igrate sa drugarima.”
Kvinton Džonson, koji glumi jednog od članova bejzbol tima, kaže da je mlada glumačka ekipa morala da se mentalno premesti u drugačiju eru.
“Danas smo, kao studenti na koledžima, nekako odvojeni od realnosti. Imamo Fejsbuk, Instagram, Tviter, tu je Bambl, tu je Tinder. Sve te stvari su zamena za stvarnu ljudsku interakciju.”
Medjutim, neke stvari se ne menjaju, kaže glumac Glen Pauel koji glumi Finigena. 80-ih, baš kao I danas, student na koledžima testiraju granice svoje novoosvojene slobode.
“Oni eksperimentišu sa svim i svačim. To je gomila mladića koji misle da znaju ko su, a ne znaju, ali su sigurni da su baš ona verzija koju izaberu u datom trenutku.”
Muzika u filmu je zarazna.
“Provodili ste vreme sa nekim zabavnim, ekscentričnim, kul ljudima koji su delovali kao da su vam prijatelji, a sve je to bilo samo dobar provod I zabava. Upijali ste njihovu energiju I duh I bilo je to dobro stanje duha”, kaže Linklejter.
Linklejter je uspeo da ponovi taj trenutak kada su svi dobro osećali u američkoj pop istoriji baš kao u pesmi Van Hejlena iz 1980 – Everybody Wants Some – po kojoj je film I nazvan.