Evropska unija će u periodu od naredne do 2020.-te godine na spoljnu politiku potrošiti cijelih 51 milijardu eura. U okviru toga su i predpristupni IPA fondovi za Zapadni Balkan i Tursku koji bi se u tom periodu trebali fokusirati na vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava
Za predpristupnu pomoć, susjedne i partnerske zemlje, morovne operacije, demokratiju i akcije koje za cilj imaju zaštitu ljudskih prava, EU će od 2014. do 2020.-te potrošti 51 milijardu evra, o čemu je danas postignuta saglasnost i sa Evropskim parlamentom. Medjutim, evropska inostrana politika mora biti više transparentna, ukazali su danas članovi Parlamenta na zasedanju u Strazburu, tražeći i bolju koordinaciju i veći fokus na ljudska prava, demokratiju i civilno društvo.Nije nikakva novost, brojni kritičari tvrde da je suviše jasna disproporcija evropske veličine sa snagom njene spoljne politike.
"EU nikada nije znala kako da postupa sa krizom na spoljnem polju u prvom trenutku kada se ona dogodi, zato što treba da pokrene svoje resurse, zato što joj treba vremena da donese odluke, na duge staze, ali je ipak efikasna- pogledajte samo kako se menja prostor bivše Jugoslavije: Slovenija se brzo priključila, za njom je došla i Hrvatska.",kaže Kristijan Frenk profesor političkih nauka UCL Brisel.
A za te namjene su Evropljani uspostavili predpriostupne, IPA fondove, čiji ukupni obim do 2020. je 11 milijardi evra, od čega jedna i po milijarda evra ide za Srbiju- pozamašna svota, koja bi, kažu u Evropskom parlamentu, trebala prevashodno otići na jačanje vladavine prava u kandidatskim zemljama i potencijalnim kandidatima i zaštitu ljudskih prava.
Za predpristupnu pomoć, susjedne i partnerske zemlje, morovne operacije, demokratiju i akcije koje za cilj imaju zaštitu ljudskih prava, EU će od 2014. do 2020.-te potrošti 51 milijardu evra, o čemu je danas postignuta saglasnost i sa Evropskim parlamentom. Medjutim, evropska inostrana politika mora biti više transparentna, ukazali su danas članovi Parlamenta na zasedanju u Strazburu, tražeći i bolju koordinaciju i veći fokus na ljudska prava, demokratiju i civilno društvo.Nije nikakva novost, brojni kritičari tvrde da je suviše jasna disproporcija evropske veličine sa snagom njene spoljne politike.
"EU nikada nije znala kako da postupa sa krizom na spoljnem polju u prvom trenutku kada se ona dogodi, zato što treba da pokrene svoje resurse, zato što joj treba vremena da donese odluke, na duge staze, ali je ipak efikasna- pogledajte samo kako se menja prostor bivše Jugoslavije: Slovenija se brzo priključila, za njom je došla i Hrvatska.",kaže Kristijan Frenk profesor političkih nauka UCL Brisel.
A za te namjene su Evropljani uspostavili predpriostupne, IPA fondove, čiji ukupni obim do 2020. je 11 milijardi evra, od čega jedna i po milijarda evra ide za Srbiju- pozamašna svota, koja bi, kažu u Evropskom parlamentu, trebala prevashodno otići na jačanje vladavine prava u kandidatskim zemljama i potencijalnim kandidatima i zaštitu ljudskih prava.