Hiljade senatora, kongresmena i stafera u Vašingtonu posle napornog radnog dana kreću u potragu za mestom gde mogu da se opuste, popiju piće i pojedu večeru pre odlaska kući. Ukusi su im različiti, a ono što im je najvažnije jeste dobra atmosfera i da je to nešto što nikada ranije nisu probali. Ambar, restoran balkanske kuhinje, pronašao je recept da ispuni sva očekivanja zahtevnih Vašingtonjana.
Radnim danima oko šest posle podne puste ulice na Kapitol hilu oko zgrade Kongresa postaju neprepoznatljive. Zaposleni u Kongresu izlaze sa posla i ubrzo će se smestiti u jednom od brojnih restorana u okolini. Ali pored tolike konkurencije, kako privući pažnju?
Ivan Iričanin iz Trstenika i njegovi partneri iz kompanije Ričarda Sandovala, koji drži preko 30 restorana u svetu, videli su priliku u nedostataku balkanske kuhinje u Vašingtonu, koji se u poslednjih nekoliko godina popeo na vrh američke liste gradova sa najboljom ponudom hrane.
Ne baš tipično za hranu sa ovog podneblja, porcije su male i ne toliko masne.
„Ja sam odlučio da krenem sa malim tanjirima kako bi oni probali više ukusa. Kada dođu u restoran i vide ceo jelovnik, malo je zbunjujuće tako da u ovom konceptu oni će naručiti 4-5 tanjira i probaće 4-5 različitih ukusa i ja sam sto posto siguran da će naći nešto što će da im se svidi“, objašnjava Iričanin, suvlasnik "Ambara".
Iričaninu je trebalo dosta vremena da ubedi svoje partnere da se upuste u ovaj eksperiment, s obzirom da su oni tokom proputovanja zemljama bivše Jugoslavije 2012. ostali razočarani neraznovrsnom ponudom na koju su naišli. To se sve promenilo kada su posetili „Malu fabriku ukusa“ u Beogradu.
„Igrom slučaja poslednje veče koje su provodili u Beogradu svratili su kod nas u restoran, u Malu fabriku ukusa na Vračaru i dopala im se cela večera. Mi tada nismo imali pojma ko je na večeri i da oni imaju neke pretenzije da otvaraju restoran balkanske kuhinje u Vašingtonu“,priča Bojan Bočvarov, šef kuhinje u restoranu "Ambar".
Bojan je zatim došao iz Beograda i sastavio jelovnik, koji je mešavina tradicionalne i modernije balkanske kuhinje.
„Jelovnik smo napravili pod impresijom na jelovnik koji imamo u restoranu, ali smo ga adaptirali jer dosta stvari je ovde nemoguće organizovati i kupiti. Opet dosta stvari je specifično i nismo smeli toliko da se odvažimo i da serviramo pihtije u prvom meniju jer mislim da je to možda previše nacionalno i ne znam koliko bi se dopalo publici, tako da smo balansirali“.
Pihtije i krvavice su svakako ekstremna hrana i za većinu ljudi sa područja Balkana, dok ćevape, sarme, podvarak i salate razumeju svi.
„Vrlo sam pristrasan prema šopskoj salati, koja je odličan spoj svežeg povrća i sira. Amerikanci sa Kapitol hila imaju istančan ukus za kvalitetnu hranu i to je ono što ovde može da se pronađe“, kaže jedan od gostiju Čarli Barč.
„Ambar“ je već dobio nekoliko vrlo dobrih kritika u dnevnom listu „Vašington post“, a sudeći prema broju gostiju iz večeri u veče, i ocena publike je dosta visoka.
Radnim danima oko šest posle podne puste ulice na Kapitol hilu oko zgrade Kongresa postaju neprepoznatljive. Zaposleni u Kongresu izlaze sa posla i ubrzo će se smestiti u jednom od brojnih restorana u okolini. Ali pored tolike konkurencije, kako privući pažnju?
Ivan Iričanin iz Trstenika i njegovi partneri iz kompanije Ričarda Sandovala, koji drži preko 30 restorana u svetu, videli su priliku u nedostataku balkanske kuhinje u Vašingtonu, koji se u poslednjih nekoliko godina popeo na vrh američke liste gradova sa najboljom ponudom hrane.
Ne baš tipično za hranu sa ovog podneblja, porcije su male i ne toliko masne.
„Ja sam odlučio da krenem sa malim tanjirima kako bi oni probali više ukusa. Kada dođu u restoran i vide ceo jelovnik, malo je zbunjujuće tako da u ovom konceptu oni će naručiti 4-5 tanjira i probaće 4-5 različitih ukusa i ja sam sto posto siguran da će naći nešto što će da im se svidi“, objašnjava Iričanin, suvlasnik "Ambara".
Iričaninu je trebalo dosta vremena da ubedi svoje partnere da se upuste u ovaj eksperiment, s obzirom da su oni tokom proputovanja zemljama bivše Jugoslavije 2012. ostali razočarani neraznovrsnom ponudom na koju su naišli. To se sve promenilo kada su posetili „Malu fabriku ukusa“ u Beogradu.
„Igrom slučaja poslednje veče koje su provodili u Beogradu svratili su kod nas u restoran, u Malu fabriku ukusa na Vračaru i dopala im se cela večera. Mi tada nismo imali pojma ko je na večeri i da oni imaju neke pretenzije da otvaraju restoran balkanske kuhinje u Vašingtonu“,priča Bojan Bočvarov, šef kuhinje u restoranu "Ambar".
Bojan je zatim došao iz Beograda i sastavio jelovnik, koji je mešavina tradicionalne i modernije balkanske kuhinje.
„Jelovnik smo napravili pod impresijom na jelovnik koji imamo u restoranu, ali smo ga adaptirali jer dosta stvari je ovde nemoguće organizovati i kupiti. Opet dosta stvari je specifično i nismo smeli toliko da se odvažimo i da serviramo pihtije u prvom meniju jer mislim da je to možda previše nacionalno i ne znam koliko bi se dopalo publici, tako da smo balansirali“.
Pihtije i krvavice su svakako ekstremna hrana i za većinu ljudi sa područja Balkana, dok ćevape, sarme, podvarak i salate razumeju svi.
„Vrlo sam pristrasan prema šopskoj salati, koja je odličan spoj svežeg povrća i sira. Amerikanci sa Kapitol hila imaju istančan ukus za kvalitetnu hranu i to je ono što ovde može da se pronađe“, kaže jedan od gostiju Čarli Barč.
„Ambar“ je već dobio nekoliko vrlo dobrih kritika u dnevnom listu „Vašington post“, a sudeći prema broju gostiju iz večeri u veče, i ocena publike je dosta visoka.