Linkovi

Raste potražnja za "retkim zemljama"

  • Đorđe Putić

Rudnik litijuma u Boliviji u kojem se navodno nalazi više od polovine svetskih resursa tog retkog metala, inače ključnog sastojka za elektronske baterije

Rudnik litijuma u Boliviji u kojem se navodno nalazi više od polovine svetskih resursa tog retkog metala, inače ključnog sastojka za elektronske baterije

Ako pratite ekonomske vesti svakako ste primetili da su retke zemlje postale tražena roba na međunarodnim tržištima. Ti skupi minerali važni su kao sastojci delova za savremene elektronske uređaje, uključujući baterije za električna vozila. Ali mnoge zbunjuje naziv "retke zemlje".

Mobilni telefoni, tablet kompjuteri, video igrice, 3D televizori - praktično svi savremeni uređaji, kao i kritično važna vojna oprema, sadrže delove sagrađene uz pomoć grupe egzotičnih metala zvanih "retke zemlje". Ako se prisetite Periodnog sistema elemenata, retke zemlje ili lantanoidi su grupa od 17 elemenata sa sličnim karakteristikama, ali različitim od drugih metala. Te osobine su ih i učinile toliko traženim.

Ali, koliko su retke te "retke zemlje" i zašto se zovu "zemlje"? O tome smo razgovarali sa Džefom Postom, geologom-istraživačem u američkom Nacionalnom prirodnjačkom muzeju, ovde u Vašingtonu.

"Redak je pogrešan naziv. U nekim slučajevima više bi odgovarala reč 'skriven', jer ti elementi su uglavnom veoma rasprostranjeni u zemljinoj kori", kaže Post.

Post dodaje da su lantanoidi rasprostranjeni kao i bakar, nikl ili cink. Ono što je retko su njihove veće koncentracije. Samo na nekim mestima prirodni procesi su ih koncentrisali dovoljno za isplativu eksploataciju. Termin "retki" znači da jednostavno nisu koncentrisani na jednom mestu.

Ali retke zemlje sada su veoma tražena roba i cena nekih od tih metala raste vrtoglavo. Prema internet sajtu mineralprices.com, u decembru kilogram neodijuma koštao je 130 dolara po kilogramu, dok sada košta oko 300. Disprozijum je koštao 700, a sada košta hiljadu dolara po kilogramu. Mineralog Džef Post kaže da mnogi savremeni uređaji zavise od tih metala.

"Kolor slika koju vidite na LCD ekranima, na kompjuterskim monitorima, u mnogim slučajevima zasniva se na tim elementima. Mnoge elektronske komponente za mobilne telefone i male kompjutere zavise u nekoj meri od retkih zemalja. Baterije i magneti takođe sadrže elemente iz te grupe", kaže Post.

Na zemlji ima nekoliko nalazišta na kojima su prirodni geološki procesi koncentrisali veće količine retkih zemalja u obliku kristala. Ali kako potražnja za njima raste postalo je ekonomski isplativo otvarati nalazišta sa čak i malim procentom ovih metala. Nekadašnje nalazište rude gvožđa u kineskoj pokrajini Mongoliji sada je najveće nalazište lantanoida, na kome se vadi 90 odsto svetske proizvodnje.

Džef Post kaže da je i separacija tih metala od drugih minerala komplikovan proces.

"Potreban je specijalan hemijski proces za razdvajanje različitih lantanoida, ne samo od drugih metala već i od metala iste grupe. Gotovo svaka ruda retkih zemalja, kao ova, sadrži ne samo jedan već najčešće istu količinu svih drugih metala iz te grupe", objašnjava Džef Post.

Međusobno razdvajanje lantanoida najviše komplikuje činjenica da su oni hemijski veoma slični. Geolozi u svetu neprestano tragaju za novim nalazištima dok istovremeno raste interes za reciklažu tih elemenata iz elektronskog otpada.

XS
SM
MD
LG