Linkovi

Kako sprečiti izlivanje nafte?

  • Vesti Amerike

Na internetu će biti dostupni snimci svih 88 dana borbe sa izlivanjem, a neki od njih biće jasniji i detaljniji od ičega do sada viđenog

Na internetu će biti dostupni snimci svih 88 dana borbe sa izlivanjem, a neki od njih biće jasniji i detaljniji od ičega do sada viđenog

Krajem aprila, u eksploziji platforme za eksploataciju podmorskih nalazišta nafte u Meksičkom zalivu "Dipvoter horajzon" stradalo je 11 radnika. Narednih meseci milioni litara sirove nafte kuljali su iz oštećene cevi, duboko na dnu mora, što se smatra najvećom ekološkom katastrofom u istoriji Sjedinjenih Država. Uz pomoć podvodnih kamera svet je grozničavo pratio, dok su inženjeri, tehničari i radnici pokušavali da zapuše cev. Sada, kada se sve završilo, stručnjaci na američkom univerzitetu Perdju, u Indijani, analiziraju te snimke pokušavajući da razrade metode za efikasnije reagovanje na buduće slične katastrofe.

U početnim fazama katastrofe u Meksičkom zalivu, profesor mašinstva na Univerzitetu Pardju, Stiv Vereli, posmatrao je nejasne video snimke podvodnog izvorišta koje je dostavila kompanija "Britiš petroleum".

"Jedan sam od prvih koji su na osnovu toga dali procenu količine izlivanja", kaže Vereli.

Ta njegova procena bila je približno deset puta veća od procene koju su dali BP i američka administracija, što je privuklo pažnju državnih stručnjaka. Nešto kasnije, Vereli je uključen u Tehničku grupu za praćenje izliva, čiji naučnici i inženjeri su pokušavali da daju vlastima jasniju sliku o tome koliko nafte ističe u more.

"Mislim da je neizbežnot nastavka izlivanja nafte bila nezapamćena. Kamere su neprekidno pokazivale da je reč o katastrofi ogromnih razmera".

Savremena tehnologija omogućila je Vereliju da izračunava količinu nafte bez bliskog uvida u mesto izlivanja. Pritom, on i njegove kolege oslanjali su se na 14 podvodnih naprava opremljenih video kamerama različitog kvaliteta. Snimci su pokazivali mesto izliva iz različitih uglova, kao i teško oštećenu platformu koja je potonula na dno.

Profesor Stiven Vereli

Profesor Stiven Vereli

Profesor Vereli sada nastoji da prikupi i sačuva sve te snimke, ukupno više od 30 hiljada sati, u velikoj video arhivi na Univerzitetu Pardju, dostupnoj preko interneta na adresi oilspillhub tačka org. Na njoj se mogu videti već prikazani, kao i mnogi do sada neviđni snimci izlivanja nafte.

Vereli veruje da će uz pomoć toga javnost i stručnjaci steći kompletan uvid u obim i dugoročne posledice katastrofe.

"Američka vlada upravo priprema Procenu štete na prirodnim resursima, a jedno od najvažnijih pitanja je koliko je nafte zapravo isteklo i koja je veličina kapljica nafte izbačene u more. Ali ti snimci bi mogli da odgovore na još mnoga druga pitanja, na primer kojeg dana je obavljena koja operacija".

Vereli dodaje da će za razumevanje vrednosti stavljanja ovih snimaka na internet biti potrebna decenija pa i više. Kao primer on navodi izlivanje nafte iz broda Ekson Valdez, na Aljasci 1989. godine, čiju štetu naučnici još uvek proučavaju. Vereli takođe izražava nadu da će sajt oilspillhub tačka org doprineti sprečavanju sličnog incidenta, kako bi se izbeglo osećanje bespomoćnosti po izbijanju katastrofe u Meksičkom zalivu.

"Mislim da nas ovakve nesreće i osećaj da ne možemo da učinimo ništa čine znatno skromnijim u suočavanju sa silama prirode", kaže Vereli.

Vereli kaže da će na kraju na internetu biti dostupni snimci svih 88 dana borbe sa izlivanjemi da će neki od njih biti jasniji i detaljniji od ičega do sada viđenog.

XS
SM
MD
LG