Linkovi

Ekonomija, trgovina u centru prve debate Klinton-Tramp


Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp i demokratski predsednički kandidat Hilari Klinton u prvoj predsedničkoj debati.

Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp i demokratski predsednički kandidat Hilari Klinton u prvoj predsedničkoj debati.

Američki predsednički kandidati Donald Tramp i Hilari Klinton izneli su svoje suprotstavljene planove o ekonomiji i američkoj ulozi u svetu pred potencijalne glasače kada su sukobili mišljenja u prvoj od tri predsedničke debate.

Tramp je ponovio tvrdnju da Klinton nema potrebnu izdržljivost i energiju za predsednika, ističući da je njena politika dovela do niza problema sa kojima se zemlja suočava, uključujući pretnju koju predstavlja grupa Islamska država.

Ekonomija

Klinton je predstavila Trampove ekonomske planove kao favorizovanje bogatih nad srednjom klasom i njegovu verziju takozvane "ekonomije prelivanja bogatstva." Ona je, umesto toga, pozvala na povećanje federalne minimalne nadnice, veća ulaganja u projekte infrastrukture i garantovanje jednakih plata za žene. Klinton je takodje nagovestila da njujorški milijarder možda ne želi da objavio svoje poreske podatke zato što nije tako bogat kao što se predstavlja ili zato što krije nešto što bi predstavljalo konflikt interesa u slučaju da bude izabran.

Donald Tramp je okrivio Hilari Klinton za, kako je rekao, "štetne" trgovinske sporazume koje su Amerikance koštale poslova. Kao primer je naveo da Meksiko naplaćuje porez na proizvode koji se uvoze iz SAD, dok SAD ne naplaćuju porez na meksičke proizvode koji se uvoze u zemlju. On je naveo da Kjlinton "to radi" već 30 godina, aludirajući na njenu dugu karijeru na američkoj političkoj sceni.

Kako ističe Asošijejted Pres, tokom tog vremena, Klinton je bila prva dama, senatorka iz Njujorka i državna sekretarka, što nisu položaji koji bi joj omogućili primarnu ulogu u uspostavljanju trgovinskih sporazuma.

Tramp je takodje kritikovao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini koji je usvojen za vreme mandata Bila Klintona, supruga Hilari Klinton. Nestranačka Kongresna istraživačka služba navodi da je sporazum iz 1994 imao "relativno mali" uticaj na američku ekonomiju.

Klinton je odbacila Trampove tvrdnje da je Sporazum o transpacifičkom partnerstvu nazvala "zlatnim standardom" svih trgovinskih sporazuma i kasnije obrnula stav nakon što je on izrazio protivljenje TPP-u. Klinton je sinoć izjavila da je, umesto toga, izražavala nadu "da će to biti dobar sporazum." Medjutim, posle provere činjenica, Asošijejted Pres navodi da je Klinton 2012. zaista nazvala TPP "zlatnim standardom" i da je promenila mišljenje o tom sporazumu tokom primarnih izbora, suočena sa Bernijem Sandersom, koji se snažno protivio sporazumu.

Spoljna politika

Kada je Tramp doveo u pitanje njenu "izdržljivost", Klinton je podsetila na svoje iskustvo na položaju državne sekretarke za vreme prvog mandata predsednika Baraka Obame, kada je posetila više od stotinu zemlja i pregovarala o sklapanju mironih sporazuma i prekida vatre. Tramp je odgovorio da dok Hilari poseduje iskustvo, u pitanju je "loše iskustvo".

On je oštro kritikovao nuklearni sporazum koji su SAD i pet svetskih sila postigle sa Iranom kako bi ograničio svoj nuklearni program, dok je Klinton taj sporazum navela kao primer efikasne diplomatije kojom je presečen put Irana ka sticanju nuklearne bombe.

Dvoje kandidata se saglasilo da nuklearno oružje predstavlja najveću pretnju sa kojom se svet suočava, i da nikome ko se nalazi na listi potencijalnih terorista ne bi smelo da bude dozvoljeno da kupi oružje.

Kada je reč o ratu u Iraku, Tramp je odlučno tvrdio da nikada nije podržavao rat, uprkos starim intervjuima iz 2002. i 2003. koji pokazuju suprotno. On je kritikovao Obaminu administraciju zbog načina na koji je sprovodila povlačenje američkih vojnika, navodeći da je najmanje 10.000 vojnika trebalo da ostane u toj zemlji, i da bi to, zajedno sa "uzimanjem nafte", sprečilo uspon Islamske države.

Klinton je ukazala na nespremnost iračke vlade da pristane na Sporazum o statusu snaga kojim bi se američkim vojnicima pružila pravna zaštita kao ključni argument u odluci da se američke snage povuku iz Iraka.

Oba kandidata su se osvrnula na pretnju sajber napada iz stranih zemalja, ističući da SAD treba da učine više da bi odgovorili na njih.

Rasno pitanje

Klinton je pozvala na sistem krivičnog pravosudja da "obnovi poverenje izmedju zajednica i policije" i osigura da policija primenjuje silu samo u slučajevima kada je to zaista neopohodno.

Tramp je naglasio potrebu da se "u zemlju vrate red i zakon" i promovisao svoj plan da se ponovo uspostavi kontroverzna policijska praksa "zaustavljanja i pretresa", primenjivana u Njujorku.

"Imamo situaciju da u siromašnim četvrtima u našim gradovima, Afroamerikanci i Hispanici žive u paklu jer je sve tako opasno. Ako šetate ulicom, na vas se puca", rekao je Tramp. Klinton je odbacila takav pogled na crnačke zajednice nazivajući ga "suviše mračnim." "Postoji mnogo toga na šta treba da budemo ponosni i što treba da ističemo i podržavamo", poručila je demokratska predsednička kandidatkinja.

Polemika o mejlovima

Hilari Klinton je ponovila da preuzima odgovornost što je koristila privatni server za imejlove Stejt Departmenta. Kada je Donald Tramp tokom debate izjavio da će predati svoje poreske podatke kada njegova rivalka objavi, kako je rekao "33.000 obrisanih imejlova", Klinton je odgovorila: "Pogrešila sam što sam koristila privatni server i preuzimam odgovornost za to."

Tramp je izjavio da je Klinton primorala pomoćno osoblje i tehnološke stručnjake da se pozovu na Peti amandman kako se ne bi kompromitovali i samooptužili tokom istrage njenog korišćenja imejlova na položaju državne sekretarke.

Pitanje Obamine krštenice

Kada se u debati otvorilo pitanje Trampovog višegodišnjeg osporavanja činjenice da je američki predsednik Barak Obama zaista američki državljanin, republikanski kandidat je okrivio Klinton da je prva započela da širi lažnu tvrdnju da je Obama rodjen van SAD. On je naveo da je saradnik Bila i Hilari Klinton, Sidni Blumental radeći za Hilarinu kampanju 2008. počeo da širi priču da je Obama rodjen u Keniji. Blumental, medjutim, nije radio za izborni štab Hilari Klinton. Republikanski kandidat je takodje naveo da je bivša saradnica Klinton, Peti Solis Dojl, priznala da je član Hilarinog tima pokušao da proširi istu lažnu glasinu. Dojl navodi da je izborni štab Hilari Klinton otpustio saradnika nižeg nivoa koji je pokušao da širi druge glasine o Obaminoj religiji. "Klinton nije uspela da dobije Obaminu krštenicu. Kada sam se ja umešao, ja sam u tome uspeo", naglasio je Tramp tokom debate.

Poslednje pitanje u debati postavljeno kandidatima glasilo je da li će prihvatiti ishod glasanja, kakav god on bio. Hilari Klinton je odgovorila da veruje u demokratiju i pozvala gradjane da glasaju kao da im budućnost zavisi od toga, ističući da to i jeste slučaj. Tramp je pomenuo mogućnost da će doći do izbornih manipulacija ali je naveo da će ukoliko Klinton pobedi na kraju, apsolutno podržati nju i priznati njenu pobedu.

Moderator Lester Holt je povremeno dozvoljavao kandidatima da govore u glas i često "probijaju" vremensko ograničenje od dva minuta za svaki odgovor.

Sledeća debata biće održana 9. oktobra. Trampov potpredsednički kandidat Majk Pens i potpredsednički kandidat Hilari Klinton vodiće svoju debatu 4. oktobra.
XS
SM
MD
LG