Linkovi

Kako sačuvati strane jezike koji nestaju

  • Majk O'Saliven

Projekat Rozeta nazvan je po Rozeta kamenu, koji je naučnicima pomogao da protumače egipatske hijeroglife.

Projekat Rozeta nazvan je po Rozeta kamenu, koji je naučnicima pomogao da protumače egipatske hijeroglife.

U svetu se govori 7,000 različitih jezika, od koji bi polovina moglo da nestane već do kraja veka. Svrha "Projekat Rozeta" je da se sačuva ključ za razumevanje tih jezika u budućnosti.

U svetu se govori na sedam hiljada različitih jezika, od koji bi polovina moglo da nestane već do kraja ovog stoleća. Svrha takozvanog “Projekta Rozeta” je da se sačuva ključ za razumevanje tih jezika u budućnosti.

Pod pokroviteljstvom vašingtonskog Instituta Smitsonijan, nedavno je prikazano kako retki jezici, kao što su havajski i tuvanski, koji se govori u južnom Sibiru - polako nestaju.

Lingvisti su u velikoj trci s vremenom, kako bi zabeležili nekoliko hiljada takvih jezika, pre nego što potpuno izumru.

Američki studenti lingvistike, koji govore na francuskom, učestvuju u letnjem pripravničkom programu Projekta Rozeta” – radeći sa profesionalnim lingvistima na proširenju digitalne arhive ugroženih jezika.

Projekat je dobio naziv po kamenoj ploči, koju su otkrili Napoleonovi vojnici u mestu Rozeta, u delti Nila, 1801.

Kamena ploča, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju, sadrži tri vrste pisma, staro-grčki, i dva staro-egipatska pisma i bila je ključna za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa.

“Projekat Rozeta” pokrenula je neprofitna fondacija “Long Now”. U toku je stvaranje arhive na internetu, kao i snimanje te arhive na optičkim diskovima, što će predstavljati vrlo važan izvor infromacija za buduće lingviste.

Za sada je ubačeno 13.000 stranica mikroskopski malog teksta sa uzorcima 1.500 ugroženih jezika, kaže saradnik fondacije, Aleksandar Rouz.

“Jedan uporedni tekst, opis, mapa odakle potiče, to su stvari koje daju dovoljno podataka da lingvistička nauka može da dešfruje neki jezik. Možete da izvodite paralele između dva jezika i rekonstruišete osnove jezika”.

Lora Velčer iz “Projekta Rozeta” kaže da veliki broj jezika govori vrlo mala zajednica ljudi.

“Govori ih svega nekoliko hiljada ljudi, možda još manje, i to u veoma udaljenim krajevima sveta. O njima se nedovoljno zna”.

U tom, smislu, kaže Velčer, “Projekat Rozeta” radi svoj deo posla.

“Ideja je da se stvori pozamašna zbirka lingivstičkih paralela, koja bi obuhvatila sve jezike na svetu, odnosno bila svojevrsna tajna šifra za jezike celog čovečanstva. Bila bi to naša zaostavština budućim generacijama”.

Na digitalnom jeziku, projekat bi mogao da se zove - Rozeta 2.0 za budućnost.
XS
SM
MD
LG