Vest da će Vatikan priznati palestinsku državu samo je najnoviji diplomatski potez pape Franje,koji je u proteklih nekoliko meseci posredovao u otopljavanju odnosa Sjedinjenih Država i Kube i podsticao dijalog na relaciji Rusija - Zapad. Analitičari smatraju da ti potezi menjaju ulogu poglavara rimokatoličke crkve na globalnoj sceni.
Kada se početkom nedelje predsednik Obama obratio katoličkim vernicima i evangelistima, on je pohvalio predanost i zalaganje pape Franje za pomoć siromašnima u svetu.
“Niko to nije pokazao bolje od pape Franje, koji je doneo velike promene jednostavno svojom iskrenošću I insistiranjem da je pomoć siromašnima ključna za nas, kao čovečanstvo“.
Odnosi Vašingtona i Vatikana danas su jači nego ikada. Papa Franja je odigrao ključnu ulogu u otopljavanju odnosa Sjedinjenih Država i Kube.
U Havani raste uzbuđenje među vernicima zbog posete pontifika najavljene za septembar.
“Papa Franja nije samo papa, on je i posrednik, tako zaista pomaže i vernicima i drugima da se sprijatelje.”
Decenijama posle revolucije na Kubi 1959. kada je uveden komunizam, katolička crkva je bila potisnuta i u senci. Međutim kubanski lider Raul Kastro, je u nedelju posetio Vatikan da bi se zahvalio papi ovim toplim rečima:
“Rekao sam da, ako papa nastavi da radi onako kako govori, pre ili kasnije ću ponovo početi da se molim i vratiću se katoličkoj crkvi. Ne šalim se.”
Papa Franja je bivši nadbiskup Buenos Airesa. Njemu se, kao posredniku, veruje zbog njegovog južnoameričkog porekla, kaže Masimo Franko, autor knjige “Vatikan pape Franje.”
“Ovaj papa dolazi sa samog juga planete, tako da ne može da bude smatran zapadnjakom. On je neko ko svet posmatra s perspektive juga, i to je promenilo smernice crkve.”
Papa Franja je posredovao između ruskog predsednika Putina i zapadnih zemalja povodom građanskog rata u Siriji, i podsticao dijalog sa Moskvom oko rešavanja konflikta u Ukrajini. On ima u vidu budućnost katoličke crkve, kaže Franko.
“Ukrajina se nalazi u sredini izmedju katoličkog i pravoslavnog sveta. I mislim da se Vatikan plaši da bi novi politički hladni rat mogao da preraste u verski hladni rat i zamrzne proces pomirenja pravoslavaca i katolika . Moj je utisak da Vatikan ne želi ni izolaciju ni provokaciju u Rusije.”
Ipak, Franko upozorava da ova globalna diplomatija nosi sa sobom i dozu rizika.
“Posredovanje mora biti da se obavlja na pravi način, jer bi u protivnom moglo da ima kontra-efekat. Prema tome rizik postoji, naravno, ali bolje je i to nego ne raditi ništa.”
Posmatrači kažu da upravo taj proaktivni pristup već postaje zaštitni znak pape Franje na tom položaju, dok nastoji da koristi i primenjuje “meku moć” katoličke crkve.