U Vašingtonu se gradi novi Smitsonijanov muzej. To će biti prvi nacionalni muzej posvećen isključivo afroameričkoj istoriji i kulturi. Proteklih sedam godina, vodi se velika kampanja za pronalaženje i prikupljanje predmeta, dokumenata i drugih eksponata koji će biti deo stalne zbirke ovog muzeja.
Nedaleko od Vašingtona, stručnjaci Institucije "Smitsonijan" prikupljaju predmete koji će predstaviti 400 godina dugu istoriju Afroamerikanaca. Direktor Nacionalnog muzeja afroameričke istorije je Loni Banč.
"Počeli smo sa nula predmeta. Do sada smo iz cele zemlje prikupili nekih možda 25 hiljada objekata", kaže Banč.
Prsluk, koji su na protestima nosili borci za građanska prava 1960-ih, već je u kolekciji.
"Bili smo uvereni da je toliko mnogo istorije i kulture bilo u podrumima, na tavanima, u privatnim domovima, a divno je što se pokazalo da je to tačno", kaže Banč.
Izgradnja muzeja je svečano počela ove godine. On treba da se otvori 2015.
U međuvremenu, Mišel Gejts Moresi i drugi kustosi tragaju za novim predmetima iz različitih perioda afroameričke istorije, koji će tu istoriju približiti posetiocima.
"Jedinstvena stvar koju možemo da radimo u Smitsonijanu jeste da im prikažemo stvarne predmete i napravimo istoriju realnom", priča Moresi.
Muzej je otkupio gotovo 40 predmeta koji su pripadali Herijeti Tabmen. Sredinom 19. veka, ona je pomogla stotinama afroameričkih robova da se domognu slobode na severu, tajnim putem koji je postao poznat kao "podzemna železnica“. Muzej je dobio i šal koji je pripadao Herijeti Tabmen.
"Engleska kraljica Viktorija je pozvala da dođe na kraljičin jubilej, što je Herijeta odbila, ali je dobila šal kao priznanje za ono što je predstavljala i što je postigla", priča Moresi.
Ovi robovski okovi su deo stravične robovske svakidašnjice. Loni Banč ističe da moraju da se predstave i bolna poglavlja istorije.
"Nadamo se da ćemo uspeti da ispričamo pripovest koja će vas s jedne strane razljutiti, zbog načina na koji se postupalo sa ljudima, ali sa druge nadahnuti u pogledu sposobnosti Amerike da se sama usavrši, da ispravi ono što je pogrešno.“
"Kada budući naraštaji čuju ove pesme bola, i progresa, i borbe i žrtvovanja, hteo bih da uvide da je to bio centralni i važan deo naše zajedničke istorije", rekao je američki predsednik, Barak Obama.
Afroamerikanci na filmu i u muzici, takođe će biti deo stalne postavke.
Kustoskinja Duan Ris je pronašla predmete pokojne pevačice i glumice Lene Horn. Ona je prva crna izvođačica koja je potpisala ugovor sa nekim velikim holivudskim studijom. Njena ćerka je poklonila muzeju kostime Lene Horn. Duan Ris kaže da je umetnost bila spas od ugnjetavanja za mnoge Afroamerikance.
"Naročito u umetnostima, zabavi i sportu, zahvaljujući tome su na neki način uspevali da pobegnu od siromaštva i životnih okolnosti i krenu u svet svojim putem.“
"Ovo nije isključivo afroamerička priča, nego priča koja dotiče sve nas i koja omogućuje ljudima, bez obzira na rasu, da uvide da je i na njih uticalo afroameričko iskustvo", dodaje Banč.
Muzej će uskoro obezbezbediti posetiocima još više detalja koji će im otkriti bogatstva afroameričke istorije.
Nedaleko od Vašingtona, stručnjaci Institucije "Smitsonijan" prikupljaju predmete koji će predstaviti 400 godina dugu istoriju Afroamerikanaca. Direktor Nacionalnog muzeja afroameričke istorije je Loni Banč.
"Počeli smo sa nula predmeta. Do sada smo iz cele zemlje prikupili nekih možda 25 hiljada objekata", kaže Banč.
Prsluk, koji su na protestima nosili borci za građanska prava 1960-ih, već je u kolekciji.
"Bili smo uvereni da je toliko mnogo istorije i kulture bilo u podrumima, na tavanima, u privatnim domovima, a divno je što se pokazalo da je to tačno", kaže Banč.
Izgradnja muzeja je svečano počela ove godine. On treba da se otvori 2015.
U međuvremenu, Mišel Gejts Moresi i drugi kustosi tragaju za novim predmetima iz različitih perioda afroameričke istorije, koji će tu istoriju približiti posetiocima.
"Jedinstvena stvar koju možemo da radimo u Smitsonijanu jeste da im prikažemo stvarne predmete i napravimo istoriju realnom", priča Moresi.
Muzej je otkupio gotovo 40 predmeta koji su pripadali Herijeti Tabmen. Sredinom 19. veka, ona je pomogla stotinama afroameričkih robova da se domognu slobode na severu, tajnim putem koji je postao poznat kao "podzemna železnica“. Muzej je dobio i šal koji je pripadao Herijeti Tabmen.
"Engleska kraljica Viktorija je pozvala da dođe na kraljičin jubilej, što je Herijeta odbila, ali je dobila šal kao priznanje za ono što je predstavljala i što je postigla", priča Moresi.
Ovi robovski okovi su deo stravične robovske svakidašnjice. Loni Banč ističe da moraju da se predstave i bolna poglavlja istorije.
"Nadamo se da ćemo uspeti da ispričamo pripovest koja će vas s jedne strane razljutiti, zbog načina na koji se postupalo sa ljudima, ali sa druge nadahnuti u pogledu sposobnosti Amerike da se sama usavrši, da ispravi ono što je pogrešno.“
"Kada budući naraštaji čuju ove pesme bola, i progresa, i borbe i žrtvovanja, hteo bih da uvide da je to bio centralni i važan deo naše zajedničke istorije", rekao je američki predsednik, Barak Obama.
Afroamerikanci na filmu i u muzici, takođe će biti deo stalne postavke.
Kustoskinja Duan Ris je pronašla predmete pokojne pevačice i glumice Lene Horn. Ona je prva crna izvođačica koja je potpisala ugovor sa nekim velikim holivudskim studijom. Njena ćerka je poklonila muzeju kostime Lene Horn. Duan Ris kaže da je umetnost bila spas od ugnjetavanja za mnoge Afroamerikance.
"Naročito u umetnostima, zabavi i sportu, zahvaljujući tome su na neki način uspevali da pobegnu od siromaštva i životnih okolnosti i krenu u svet svojim putem.“
"Ovo nije isključivo afroamerička priča, nego priča koja dotiče sve nas i koja omogućuje ljudima, bez obzira na rasu, da uvide da je i na njih uticalo afroameričko iskustvo", dodaje Banč.
Muzej će uskoro obezbezbediti posetiocima još više detalja koji će im otkriti bogatstva afroameričke istorije.