Najpoznatiji američki astronaut Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec, umro je u 82. godini života, od od komplikacija posle kardiovasklularnog zahvata ranije ovog meseca.
Armstrong je bio komandir svemirske letelice "Apolo 11" koja se spustila na Mesec 20. juna 1969. godine, a kada je zakoračio na površinu jedinog Zemljinog prirodnog satelita, izrekao je sada već istorijsku rečenicu:
"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Dok su ljudi na Zemlji pratili direktan prenos, Armstrong je zajedno sa kolegom Edvinom "Bazom" Oldrinom proveo skoro tri sata šetajući po površini Meseca. Nedeljama kasnije, u čast Armstronga, Oldrina i trećeg člana posade Majkla Kolinsa, organizovane su počasne parade u najvećim gradovina SAD - Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu, a njih trojica su potom krenula i na svetsku turneju.
Šetnja po mesecu obeležila je pobedu SAD u hladnoratovskoj svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom, koja je započela u oktobru 1957, kada je tadašnji SSSR lansirao satelit "Sputnjik 1".
Poslednjih godina, Armstrong se uglavnom povukao iz javnog života, ali je ranije ove godine govorio na Univerzitetu Ohajo na priredbi organizovanoj u čast drugog američkog pionira aeronautike Džona Glena, bivšeg senatora iz države Ohajo.
Predsednik Barak Obama je u današnjem saopštenju nazvao Armstronga „jednim od najvećih američkih heroja , ne samo svog vremena, već svih vremena“.
Armstrongova porodica je u svom saopštenju navela da je on bio „privržen muž, deda, brat i prijatelj“.
Ljudima koji su ga voleli porodica je uputila molbu da „poštuju njegov primer služenja državi, njegova dostignuća i skromnost“, uz dodatak, da „kada sledeći put, tokom vedre noći, vide mesec kako im se smeši, pomisle na Nila Armstronga i namignu mu“.
Armstrongova misija "Apolo 11" odlikovana je od 17 država sveta i dobila mnoštvo posebnih američkih priznanja, uključujući predsednikovu Medalju slobode, kongresni Orden časti i NASA-ino Odlikovanje za izuzetnu službu.
Kasnije, Armstrong je služio kao zamenik adminsitratora u sedištu NASA-e, a bio je i profesor aeronautičkog inženjeringa na Univerzitetu Sinsinati. On i njegova porodica živeli su na farmi od 120 hektara u okolini Sinsinatija.
Armstrong je bio komandir svemirske letelice "Apolo 11" koja se spustila na Mesec 20. juna 1969. godine, a kada je zakoračio na površinu jedinog Zemljinog prirodnog satelita, izrekao je sada već istorijsku rečenicu:
"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Dok su ljudi na Zemlji pratili direktan prenos, Armstrong je zajedno sa kolegom Edvinom "Bazom" Oldrinom proveo skoro tri sata šetajući po površini Meseca. Nedeljama kasnije, u čast Armstronga, Oldrina i trećeg člana posade Majkla Kolinsa, organizovane su počasne parade u najvećim gradovina SAD - Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu, a njih trojica su potom krenula i na svetsku turneju.
Šetnja po mesecu obeležila je pobedu SAD u hladnoratovskoj svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom, koja je započela u oktobru 1957, kada je tadašnji SSSR lansirao satelit "Sputnjik 1".
Poslednjih godina, Armstrong se uglavnom povukao iz javnog života, ali je ranije ove godine govorio na Univerzitetu Ohajo na priredbi organizovanoj u čast drugog američkog pionira aeronautike Džona Glena, bivšeg senatora iz države Ohajo.
Predsednik Barak Obama je u današnjem saopštenju nazvao Armstronga „jednim od najvećih američkih heroja , ne samo svog vremena, već svih vremena“.
Armstrongova porodica je u svom saopštenju navela da je on bio „privržen muž, deda, brat i prijatelj“.
Ljudima koji su ga voleli porodica je uputila molbu da „poštuju njegov primer služenja državi, njegova dostignuća i skromnost“, uz dodatak, da „kada sledeći put, tokom vedre noći, vide mesec kako im se smeši, pomisle na Nila Armstronga i namignu mu“.
Armstrongova misija "Apolo 11" odlikovana je od 17 država sveta i dobila mnoštvo posebnih američkih priznanja, uključujući predsednikovu Medalju slobode, kongresni Orden časti i NASA-ino Odlikovanje za izuzetnu službu.
Kasnije, Armstrong je služio kao zamenik adminsitratora u sedištu NASA-e, a bio je i profesor aeronautičkog inženjeringa na Univerzitetu Sinsinati. On i njegova porodica živeli su na farmi od 120 hektara u okolini Sinsinatija.