Linkovi

Dačić: Viši nivo poverenja sa SAD

  • Braca Đorđević

Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić u studiju Glasa Amerike

Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić u studiju Glasa Amerike

Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić kaže da je ponosan na rezultate koji su ostvareni u državnoj politici u proteklih godinu i po dana, i da je Srbija učvrstila svoju medjunarodnu poziciju.

Medjunarodna pozicija Srbije je znatno poboljšana u odnosu na ranije godine, a o Srbiji se ovih dana bolje govori u inostranstvu nego u samoj zemlji, kaže za Glas Amerike odlazeći srpski premijer Ivica Dačić. Pred kraj posete Vašingtonu on je za Glas Amerike govorio o usponu u bilateralnim odnosima Srbije i SAD, primeni Briselskog sporazuma sa Prištinom kao i predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji.

Glas Amerike
: Vi ste proteklih dana imali brojne susrete u Vašingtonu, prisustvovali molivenom doručku petu godinu za redom, kako ste zadovoljni ovogodišnjom posetom?

Dačić: Prvi put sam došao na molitveni doručak 2010. godine, i ako bih poredio atmosferu tada i sada, u pitanju je neuporedivi napredak do kojeg je Srbija došla, naročito u poslednjih godinu i po dana, nivo medjusobnog poverenja je podignut. Naravno, gledam komentare i čujem reakcije koje govore o tome - zašto sada približavanje sa Amerikom, zašto ne sa Rusijom – interes Srbije jeste da ima što bolju medjunarodnu poziciju. Samo jaka Srbija može da štiti svoj nacionalni i državni interes. Samo poštovana Srbija može nešto da uradi na medjunarodnoj sceni. Srbija koja je parija, od koje svi beže, koje se svi stide, bez obzira koliko bila na unutrašnje-politčkoj sceni ponosna, junačka, na medjunarodnoj sceni ne može ništa da uradi. Mi smo u startu bili karakterisani kao loši momci i sve što smo predlagali uvek je nailazilo na veliki gard, mi smo uspeli da tu priču preokrenemo. Danas ako sretnete britanskog sekretara spoljnih poslova Hejga, on kaže – uradili ste ono što ste pričali. Hilari Klinton je rekla da je iznenadjena kada sam na konferenciji za štampu rekao isto što i na sastanku. Zamenik državnog sekretara Berns a i potpredsednik Bajden su, kada sam sa njima razgovarao, takodje bili impresionirani time što je Srbija ne samo na rečima nego i na delu bila posvećena otvaranju pregovora o članstvu u EU i napretku u dijalogu sa Prištinom.

Zato mislim da je naša medjunarodna pozicija danas mnogo bolja, daleko je od dobre, ali i mi smo malo krivi. Kada sam došao na molitveni doručak, unutra je već bio albanski predsednik, prvi je došao. Bila je tu cela svita albanskih i kosvovskih političara. Gde smo mi u svemu tome? Istina sama po sebi nije dovoljna, zato moramo da uzmemo sudbinu u svoje ruke, ne možemo da se uzdamo u neku božansku pravdu, moramo da uradimo mnogo toga.

Mi smo uspeli da podignemo nivo medjusobnog poverenja na takav način da SAD danas zvanično imaju veoma pozitivan stav o državnoj politici koju je Srbija vodila, žele da se takva politika nastavi i posle izbora koji nas čekaju u Srbiji, odnosno svi izražavaju nadu da izbori u Srbiji, i na Kosovu, a krajem godina Ketrin Ešton napušta svoje mesto, da se to negativno ne odrazi na dinamiku procesa pregovora. S druge strane, za nas je to bitno jer automatski utiče na proces pregovora o članstvu Srbije u EU.

Zadovoljan sam nivoom razgovora, imao sam razgovore i sa bezbednosnim agencijama, drago mi je da sam upoznao novog direktora FBI, to je visoki nivo poverenja, ja sam se četiri puta sretao sa dosadašnjim direktorom Malerom, koji je bio 12 godina direktor FBI, došao je novi, gospodin Komi, takodje sam razgovarao sa rukovodstvom američke Agencije za borbu protiv trgovine narkoticima, to su dve ključne agencije koje su za nas bitne u borbi protiv terorizma i trgovine narkoticima. Ja ih ne zovem da dodju kod nas da bi špijunirali naše ljude, pošto je sad moderna ta priča o NSA, već govorim o tome da zajednički radimo u borbi protiv terorizma i kriminala, jer ima 360 ljudi za koje procenjujemo da bi mogli da se nalaze u nekim ekstremnim organizacijama u Siriji i nekim drugim zemljama, koji će se kad-tad vratiit u naš region. Mi ne možemo to da radimo, da presrećemo njihove komunikacije bez pomoći nekih agencija, a onda treba da saradjujemo sa najboljima. Mi saradjujemo sa svima i velike uspehe smo imali u borbi protiv trgovine narkoticima upravo u saradnji sa američkom DEA.



Glas Amerike: Dolaze izbori u Srbiji, vanredni parlamentarni kao i izbori u glavnom gradu. U svetlu svih pozitivnih ocena medjunarodne zajednice što se tiče približavanja EU, dijalogu sa Kosovu, da li su izbori u ovom trenutku bili neophodni?

Dačić: Tu priču smo već apsolvirali i završili. Ja sam smatrao da Srbija u ovom trenutku ima preča posla od izbora ali u dogovoru sa našim koalicionim partnerima opredelili smo se da se ide na vanredne izbore u cilju dobijanja novog političkog legitimiteta za nastavak ove državne politike. I pokazalo se u suštini da smo jedino mi i spremni za izbore, jer su svi drugi tražili izbore a evo još ne mogu da podnesu izborne liste. Mene svakog dana zovu ljudi iz moje partije i zameraju što još nisam uključen u kampanju. Ali ja sam predsednik vlade Srbije, moram da obavljam državne funkcije, mislim da je to mnogo važnije nego u ovom trenutku voditi stranačke kampanje, naročito kad čujem šta sve ljudi pričaju u tim kampanjama. Juče sam čitao neke izveštaje i uvek govorim da se o Srbiji mnogo lepše govori u svetu trenutno, nego u samoj Srbiji. Čuo sam juče da mi Čedomir Jovanović, koji se zalaže za nezavisnost Kosova maltene, zamera da sam bio previše popustljiv prema Tačiju u Briselu. Izbori su izvor jedne iracionalne atmosfere, medjustranačke kampanje napada, ja nemam nameru da učestvujem u svemu tome na takav način, želim da istaknem rezultate koje je naša vlada postigla, to su zajednički rezultati sa našim koalicionim partnerima, Srbija je postigla istorijski korak napred. Kako će to narod oceniti, to je sve relativno.

S druge strane, situacija u Bosni i Hercegovini potvrdjuje koliko je mir izgradjen u našem regionu jedna krhka tvorevina, i koliko je malo dovoljno da dodje do destabilizacije. Zato je bitno da se zadrži politička stabilnost Srbije, ali i politička stabilnost Republike Srpske, jer vidite da tu nije samo u pitanju socijalna kategorija protesta, imate i odredjene političke zahteve koji idu ka tome „jedan čovek jedan glas“ što ide ka ukidanju entiteta, prava naroda u BiH, što otvara ceo jedan začarani krug, zbog toga je i bio rat u BiH, tako je i na Kosovu i Metohiji, imate situaciju hapšenja Olivera Ivanovića, Euleks - smanjuje mu se mandat bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, zato se treba čuvati incidentnih situacija, jedna varnica je dovoljna da ponovo upali plamen konflikata.

Ja očekujem da moja partija i koalicija ostvari dobar rezultat na izborima zato što su rezultati koje smo imali dobri, s druge strane mi se razlikujemo od drugih političkih stranaka, razlikujemo se po ideologiji, to možda danas nekome nije dovoljno jasno zato što se danas u Srbiji udružuje ko kako stigne. Mi smo partija levice koja naravno ima mnogo više naklonosti za sindikalne zahteve, zahteve koji žele Srbiju kao državu socijalne pravde ali pre svega u ovom trenutku očekujem rezultat koji će biti potvrda da smo dobro radili u proteklom periodu i očekujem najbolji rezultat posle 2000. godine. Narod će odrediti ko će biti šta posle tih izbora i uopšte to nije sporno, Srbija je krenula jednim putem koji će moći da dovede do toga da u narednim godinama, neću da kažem decenijama, dodje do punopravnog članstva u EU i da naši odnosi budu na jedan mnogo viši način definisani sa najjačim zemljama u svetu i da time obezbedimo da Srbija bude jaka i poštovana.

Glas Amerike: Prema preliminarnim anketama, očekuje se da će SNS ponovo biti najjača parlamentarna stranka, neki kažu možda ima dovoljnu većinu da sama formira vladu. Da li ste vi kao lider SPS ponovo spremni da udjete u koaliciju sa SNS i budete u toj koaliciji manja stranka ili više sebe vidite kao lidera opozicije.

Dačić: Izbori će definisati mesto svakome. Mi smo imali dobru saradnju sa SNS, naravno svaka stranka ima svoj identitet, mi nismo u koaliciji, zajedno smo u vlasti ali nismo u koaliciji, nemamo potrebe niti razloga da jedni drugima upućujemo bilo kakve ružne reči, naprotiv imamo razloge da budemo ponosni na ono što smo zajednički uradili. Da li ćemo ići zajedno posle toga zavisiće od rezultata izbora, u ovom trenutku to niko ne može da kaže, i kakvu će ko poziciju imati. Ne bih želeo da se to protumači da neko mora po svaku cenu da bude vlast, ne bore se stranke samo za to da moraju po svaku cenu da budu vlast pa se udružuju svi redom samo da bi prošli tih 5%, jer imate na politčkoj sceni Srbije danas jedno udruživanje samo da bi se prešlo tih 5%. Nama to nije cilj, nama je bitno da politika koju smo vodili dobije podršku, očekujem da posle izbora prvo razgovaramo sa našim dosadašnjim partnerima, i tada ćemo odlučiti hoćemo li nastaviti dalje u smislu državne politike koju smo do sada vodili. Ja mislim da je ta politika bila u interesu Srbije.

Glas Amerike Iz Vašingtona idete u Njujork gde će u ponedeljak biti održana sednica SB UN o Kosovu. Kako ste zadovoljni dosadašnjom primenom Briselskog sporazuma, očigledno je da ima problema, šta je najveća kočnica u primeni?

Dačić: Briselski sporazum je nesumnjivo otvorio vrata da izadjemo iz začaranog kruga u kome smo bili, a to je da nismo mogli ni napred ni nazad. Srbija je bila zarobljena situacijom u koju smo zapali kada je u pitanju Kosovo. Zato smo povukli korak napred. Nismo zadovoljni na koji način se u potpunosti implementira sporazum, zato što mislimo da Priština pokušava da kroz implementaciju tog sporazuma, iako je on statusno neutralan, stvarno afirmiše svoju državnost, pa stavlja svoj grb na glasačke listiće, izjave, zakletve, mi smo se stalno šalili na tim pregovorima da će i na etikete za vodu stavljati grb što ne postoji nigde na svetu, a to je odraz manjka statusa nezavisnosti.

Oni dobro znaju da bez UN i bez dogovora sa Srbijom ne može biti zaokružen proces nezavisnosti, ali stalno žele da dovedu do toga da Srbi učestvuju u sistemu nezavisnog Kosova. Mi to nikad nismo rekli, mi smo rekli da podržavamo implementaciju Briselskog sporazuma jer njega shvatamo statusno neutralnim, Kosovo ne priznajemo kao nezavisnu državu, priznajemo kao posebnu teritoriju definisanu po Rezoluciji 1244 i želimo da ta implementacija zaista bude statusno neutralna. Ima dosta problema, nismo još rešili pitanje pravosudja, treba da se konstitutiše Zajednica srpskih opština, ali istorijski gledano prvi put su Srbi dobili legalnu i legitimnu vlast na Kosovu koja je priznata od Beograda, i Prištine, ali i od Brisela, Vašingtona pa i Njujorka, odnosno Saveta bezbednosti UN, to je velika stvar i mislim da je to kapital na kome treba da gradimo našu buduću politiku. Sve će to biti tema sastanka u Njujorku, ali odmah odatle odlazimo na sastanak u Briselu gde će nas čekati veliki pritisci, veliki zahtevi da se dodje do dogovora o pravosudju, videćemo kako će to dalje teći ali sigurno ne možemo da pravimo dalje kompromise koji bi bili na štetu naših nacionalnih i državnih interesa.
XS
SM
MD
LG