Linkovi

Predstavljen novi model zakona o bezbednosnim službama


Model zakona o službama bezbednosti (Foto: Medija centar Beograd)

Model zakona o službama bezbednosti (Foto: Medija centar Beograd)

Iako su zakoni o službama bezbednosti menjani u nekoliko navrata, Srbija i dalje kao najveće pretnje po bezbednost definiše korupciju i organizovani kriminal. Novi modela zakona o bezbednosnim službama, koji je pre desetak dana u Beogradu predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), možda bi mogao da reši još jedan ključni problem u ovoj oblasti u Srbiji , a to je politički uticaj na sektor bezbednosti, koji je po rečima svih stručnjaka još uvek prisutan.

Bogoljub Milosavljević, profesor na pravnom fakultetu Union, kaže da je političke volje da se ova oblast uredi bilo, ali je izostalo objedinjavanje u jedan zakon koji reguliše sve oblasti.

“Zakoni o službama bezbednosti su menjani u nekoliko navrata, tako da se ne bi moglo reći da nije bilo političke volje za regulisanje ove materije. Nedostajala je, međutim, volja da se ovo pitanje uredi celovitije i u jednom zakonskom aktu. Ovo poslednje jeste od uticaja na izvesne nedostatke, ili bolje reći razlike u pravnom okiviru, pa otud i u radu službi,” rekao je Milosavljević za Glas Amerike.

Darko Trifunović, iz International Strategic Studies Association, indetifikuje neke druge probleme sa kojima se službe suočavaju u svakodnevnom radu.

“Ne možete da prekopirate modele zakona o bezbednosti iz Evropske unije jer su naši specifični problemi u bezbednosti korupcija i organizovani kriminal. I drugi problem je što mi nemamo sistem koji štiti službe bezbednosti od političke klike,” kaže Trifunović.

On navodi i da su ova dva problema neraskidivo povezana i da je i dalje evidentno da “nekome odgovara da službe bezbednosti budu slabe”.

Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda se slaže da su službe bezbednosti oslabljene i da takva situacija pogoduje političarima.

"Političari prave od bezbednosnog sistema svoj privatni servis, a ljude treba naučiti da ne rade za političke partije, već za državu," zaključuje Radić.

Model zakona, kao najveće novine, donosi objedinjavanje tri postojeća zakona o službama bezbednosti u jedan zakon, zatim predviđa objedinjavanje dve vojne službe u jednu, nudi detaljnije uređenje bezbednosnih provera koje sada nisu uređene, a takođe, uređuje na jedinstven način primenu posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka.

Takođe, detaljnije se uređuje kontrola nad radom službi bezbednosti.

BCBP izradio je model zakona uz konsultacije sa državnim organima, nevladinim organizacijama i stručnjacima iz te oblasti, a uz podršku ambasade Holandije i misije OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji, a novi zakon će biti predstavljen i u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu, a posle toga biti prosleđen na razmatranje državnim organima.

Pošto je u pitanju samo model zakona, analitičari očekuju da će se još raspravljati o ovom predlogu.

"BCBP je uradio jednu radnu platformu, koja je više podstrek i koja bi mogla da dovede do nekih rešenja, a možemo ga posmatrati samo kao inicijativu," objašnjava Radić.

Profesor Bogoljub Milosavljević ne zna da li i kada će se ovaj zakon naći pred poslanicima u parlamentu. “Radi se o projektu nevladinog sektora, koji će parlamentu biti dostavljen, a da li će parlament uzeti model u razmatranje, stvar je odluke parlamenta i izvesno Vlade kao predlagača zakona,” kaže Milosavljević.

Trifunović misli da će se ovaj model zakona naći pred parlamentom. “Ovaj model će stići do parlamenta, na žalost, jer sve što dolazi od nevladinog sektora ovde ima prednost. Po mom mišljenju sve dok se ne organizuje dijalog i okrugli sto, zajedno sa onima koji se profesionalno bave ovim pitanjem, rezultata neće biti,” navodi Trifunović.

Ali ono što je i dalje možda najveći problem u bezbednosnim tokovima u Srbiji je odsustvo kontrole civilnog sektora i izbor direktora službi bezbednosti na osnovu političke pripadnosti.

"Demokratizacija jednog društva i usvajanje nekih standarda, podrazumeva u nekom trenutku i kontrolu od strane građanskog društva, od strane civilnog društva. To može da bude problematično ako nemate takav sistem kontrole, naročito nakon svih ovih skoro 16 godina tranzicije i pređenog puta koji nimalo nije bio lak. Mi smo povukli mnoge poteze koji se ovde nikome nisu svideli, od saradnje sa tribunalom u Hagu, preko reforme pravosuđa, vojske, kompletnog sistema bezbednosti. I nakon mukotrpnog procesa bojim se da malo rizikujemo da se vratimo unazad," kaže Vlade Radulović iz Atlantskog saveta Srbije.

Vojni analitičar Radić navodi i da je pitanje civilne kontorle nad službama bezbednosti osetljivo, jer službe bezbednosti po prirodi svog posla sakupljaju obaveštajne podatke koje ne bi uvek mogle da dele sa civilnim sektorom.

"Izbor direktora službi, kao i u svim drugim zemljama, zavisi od političke volje Vlade i parlamenta. Ono što model nudi, to je da direktori budu izvan partija i u svom radu nezavisni od partijskih uticaja," kaže profesor univerziteta Union i jedan od kreatora modela novog zakona.

I još jedan od problema, koji i predlagači modela i analitičari indetifikuju, je odsustvo volje parlamentarnih predstavnika vlasti da sprovode bolju kontrolu službi bezbednosti, ali i da obavljaju savesno svoj posao.

"Parlamentarna kontrola zavisna je od motivisanosti i posvećenosti poslanika koji su članovi nadležnog odbora, oni maju dovoljna ovlašćenja za kontrolu, koja model dodatno jača, ali je ključno pitanje u njihovoj spremnosti za taj zadatak. S tim u vezi, i pitanje transparentsnoti u radu službi uveliko zavisi od sposobnosti te kontrole, razume se koliko je transparentnost moguća i poželjna," kaže profesor Milosavljević.

XS
SM
MD
LG