Linkovi

Pozitivni pomaci u srpskoj ekonomiji, potreban nastavak reformi


Glas Amerike na srpskom

Na Kopaonik biznis forumu u poslednja dva dana mogle su da se čuju pozitivne ocene na račun ekonomskih reformi koje sprovodi aktuelna srpska vlast. Međunardoni monetarni fond je pohvalio mere vlade kojom je nezaposlenost smanjena na 13 odsto, a ekonomisti iz Fiskalnog saveta su ocenili doduše mali, ali značajan trend pada javnog duga sa 74,7 na 72,9 odsto kao otklonjenu opasnost od izbijanja krize javnog duga. Fiskalna konsolidacija je možda i najznačajnija mera koju je srpska vlada uspela da sprovede, a uticala je u značajnoj meri na monetarnu politiku zemlje. Dinar nije trpeo značajnije oscilacije u prošloj godini, a inflacija je na kraju 2016. godine bila u planiranom okviru Narodne banke Srbije na nivou od 1,2 odsto.

Zbog smanjenja deficita i javnog duga, rasta izvoza, kao i pojačane aktivnosti u građevini i prerađivačkoj industriji, ekonomisti i političari očekuju rast BDP-a između 3 i 3,5 odsto u ovoj godini. Srpska ekonomija je jedna od retkih koja je zabeležila rast od 2,7 odsto u prošloj godini.

Za Srbiju je ostalo da nastavi da sprovodi mere fisklane konsolidacije,ali i tri važna projekta - rešavanje još uvek visoke stope nezaposlenosti, dalja reforma javne administracije i rešavanje problema javnih preduzeća, ako je suditi po analizi MMF-a i Svetske banke.

“Najveći uspeh u okviru programa za mene je spuštanje trendova nezaposlenosti, uz trend rasta zaposlenosti. Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, i dalje raste zaposlenost i to je jako važno", rekao je šef MMF-a Džejms Ruf na Kopaonik biznis forumu i dodao da je ipak nezaposlenost i dalje na visokom nivou.

Prema njegovim rečima nedovoljno je tri miliona zaposlenih na stanovništvo od više od 7 miliona.

Program koji je MMF definisao sa vladom oslanja se na tri stuba, a prvi je makroekonomska stabilnost za koju Ruf smatra da je na putu da se postigne. Dalje je jačanje finansijskog sektora, a potom i sprovodjenje strukturnih reformi za unapredjenje privatnog sektora.

Ruf je posebno podvukao da se fokus mora usmeriti na privatni sektor odakle dolaze fiskalni prihodi i odakle se ostvaruje rast.

Ukazao je da je i Srbiji prisutan trend opadajuće inflacije, koja je pod kontrolom i dozvoljenom, ciljanom opsegu.

Isto tako, podvukao je neophodnost povećanja pravne sigurnosti, koja je i dalje problem u Srbiji.

Ruf je izjavio da je na Vladi Srbije a ne na MMF-u da proceni i odluči da li je zemlji potreban novi aranžman iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

"Imamo još jednu godinu do završetka aranžmana, a da li je Srbiji potreban novi aranžman to je pitanje za Vladu o kome će ona razmisliti nakon isteka sadašnjeg programa. Mi sa ovim programom nastavljamo do februara 2018,” izjavio je Ruf.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin rekla je da državni aparat u Srbiji mora da se svede na pravu meru i postane efikasan kako ne bi bio smetnja ekonomskom rastu od šest odsto, koliki je rast neophodan Srbiji da bi se priključila EU.

"Srbija ima i glomaznu javnu administraciju a sistem plata je neadekvatan, nejasan i nepravilno postavljen,” rekla je Goldstin.

Dodala je da Srbija mora povećati investicije, unaprediti okruženje i povećati izvoz koji je presudan činilac u ekonomskom rastu i priključenju Srbije EU.

"Izvoz je važan činilac rasta i postizanja neophodne stope od šest odsto na putu do EU. Za četiri godine u Srbiji je izvoz sa 25 povećan na 35 odsto, što je dobar napredak,” rekla je Goldstin.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta objašnjava da se planirana racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi nije ostvarila. On navodi da je do kraja 2016. bilo je planirano da se broj zaposlenih umanji za oko 50.000, a umesto toga umanjen je za oko 20.000 (zaposleni za stalno za 24.000, uz povećanje broja zaposlenih na određeno i po ugovorima za oko 7.000).

Međutim, broj zaposlenih umanjen je po osnovu odlazaka u penziju uz zabranu novog zapošljavanja i kroz dobrovoljne odlaske uz otpremnine - a najavljene reforme su izostale. Zato su iz javnog sektora odlazili ne samo viškovi, već i potrebni zaposleni, što smanjuje kvalitet javnih usluga,” kaže Petrović.

Petrović je ocenio kao pozitivan pomak što je deficit države znatno smanjen, uz postepeni oporavak privredne aktivnosti, čime je u 2016. zaustavljen gotovo nekontrolisan rast javnog duga. Iza ovih rezultata stoje, pre svega, umanjenje penzija i plata u javnom sektoru i snažan napredak u prikupljanju javnih prihoda, a u prethodne dve godine poboljšano je i izvršenje javnih investicija, objašnjava Petrović. Međutim, on upozorava da je Srbija još uvek daleko od uređenih i zdravih javnih finansija.

“Da bi se do toga došlo, Vlada će morati da se suoči sa najtežim fiskalnim problemima, koji se odnose na reformisanje sistema zdravstva i prosvete, reformisanje javnih preduzeća, rešavanje sudbine velikih državnih preduzeća (po cenu stečaja) i dovođenje u red javnih finansija na lokalnom nivou,” rekao je Petrović.

XS
SM
MD
LG