Linkovi

Povećanje plata i penzija, nova izborna godina u Srbiji


Logo Međunarodnog monetarnog fonda

Logo Međunarodnog monetarnog fonda

Srpska ekonomija se oporavlja, novca u budžetu ima dovoljno za umereno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, ali zvanični Beograd mora da završi strukturne reforme što uključuje i rešavanje problema velikih javnih preduzeća među kojima su RTB Bor, te deo petrohemijskog kompleksa, zaključak je misije Međunarodnog monetarnog Fonda koja je u utorak završila razgovore o šestoj reviziji aranžmana (SBA) iz predostrožnosti sa vlastima Srbije.

Pokazatelji tržišta rada takođe beleže poboljšanje, a vladi je odobreno da plate najvećem delu javnog sektora od 1. januara poveća za između pet i sedam odsto.

Penzioneri će ove godine dobiti jednokratnu pomoć, a od naredne godine i linearno povećanje penzija.

Javni dug je u padu ali i dalje ostaje visok, zaključili su predstavnici MMF-a koji su, sa druge strane, pohvalili napore vlade usmerene ka povećavanju budžetskih prihoda i smanjenju deficita.

Ekonomisti se slažu da je povećanje plata u javnom sektoru i penzija preuranjen potez i da se u Srbiji dešava, kao i uvek, u izbornoj godini. Za 2017. u Srbiji su najavljeni predsednički izbori, dok lokalni mediji navode da je vrh Srpske napredne stranke (SNS) blizu odluke da istovremeno raspiše i vanredne lokalne izbore u Beogradu u maju.

"Od sledeće godine nadalje, sve će zavisiti od privrednog rasta, koji neće premašiti tri odsto, bar ne značajno, i od rasta plata i penzija, što može da postane politički problem u vreme predsedničkih izbora, gradskih i lokalnih. Fiskalna održivost zavisi od privrednog rasta, gde bi recimo četiri odsto godišnje verovatno bilo dovojno da se relativno brzo značajno smanji javni dug, a sa druge strane od političkih pritisaka da se povećaju javni izdaci ili povećaju subvencije, koji će jačati kako se približavaju jedni ili drugi izbori, a podrška vladi se bude smanjivala", kaže Vladimir Gligorov, ekonomista i ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

S obzirom na to da je dogovoreno "targetirano" povećanje plata i penzija, ovo možda i ne bi treblao da ugrozi budžet Srbije, ali je svakako preuranjeno jer je potreban brži ekonomski rast da bi se ovakav potez opravdao u ekonomskom smilu.

"To bi trebalo da znači da se rast plata i penzija u javnom sektoru može desiti u vrlo ograničenom koridoru finansijskih mogućnosti bez ugrožavanja fiskalne konsolidacije zemlje. Mnogi analitičari, čini mi se s pravom, ukazuju da je bilo kakvo povećanje plata i penzija u ovom trenutku, zapravo preuranjeno", rekao je Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu.

Srbija beleži rast u javnoj potrošnji, ali i javni dug zemlje se uvećava, što neki ekonomisti vide kao pozitivan pomak i znak da se ekonomija oporavlja. Srbija je javni dug u odnosu na BDP sa 45 odsto početkom 2012. godine podigla na nivo od preko 75odsto BDP-a ove godine.

"Kada u okviru javne potrošnje raste investiciona potrošnja, to može biti stimulativno za rast ekonomske aktivnosti. Javna potrošnja naravno utiče na kretanje javnog duga, a Srbija je u poziciji jedne od najzaduženijih država u regionu Jugoistočne Evrope i sa izuzetno negativnim trendovima poslednjih godina. Srbija poslednjih godina prolazi kroz period najbržeg prirasta javnog duga (i apsolutno i relativno) u novijoj istoriji naše zemlje i to je u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu koji propisuje najviši nivo od 45 odsto duga u odnosu na BDP, ali i bitno uvećava rizike po finansijsku stabilnost naše zemlje", objašnjava Šoškić.

Gligorov navodi i da se "javni dug se povećava, ali ne mnogo ili ne uopšte u odnosu na BDP", ali i dodaje da ćemo to znati "tek krajem godine kada se bude videlo koliko će dugova i gubitaka javnih preduzeća biti prikazano u fiskalnom deficitu, a koliko naprosto pripisano javnom dugu".

MMF je naveo da očekuje da će realni rast BDP-a iznositi 2,7 procenata u 2016. i tri procenta u 2017. godini, a da je nezaposlenost u avgustu smanjena na ispod 16 odsto. Mnogi smanjenje nezaposlenosti pripisuju odlivu mozgova koji je jedan od najvećih problema zemlje.

"Rast izvoza u poslednjih par godina je uticao na rast dohodaka i tako ulaganja i privatne potrošnje. Uz to, smanjena je nezaposlenost, u ne maloj meri emigracijom, tako da sve to zajedno obezbeđuje privredni rast od 2,5 posto (zvanično, ili nešto manje po mojoj oceni) ove godine", navodi Gligorov.

Šoškić kaže da je rast bruto domećeg proizvoda slab, te da je potrebno da on dolazi iz investicija, koje su nedovoljne u ovom trenutnku.

"Ono što je važno imati u vidu je da Srbiji trebaju stabilne i znatno više stope privrednog rasta (od preko pet odsto godišnje) i da njih neće biti bez rasta investicija na nivoe veće od 25 odsto BDP-a godišnje. Prošle godine investicije su blago porasle na nivo od oko 18odsto BDP-a. To je, međutim, i dalje daleko ispod nivoa potrebnog za više i održive stope privrednog rasta u zemlji".

Izvoz po prvi put u Srbiji posle niza godina ekonomske krize raste brže od uvoza, ali analitičari veruju da je razlog tome smanjenje domaće potrošnje, ali i niske cene energenata. Sve ovo utiče na spoljnotgovinski deficit zemlje.

"On je još uvek veliki, do desetak posto od BDP, ali je ohrabrujuće to što je značajno povećan izvoz i to se nastavlja. Uz priliv doznaka, deficit na tekućem računu je relativno mali, za srpske prilike - negde oko četiri posto BDP-a. Sve ovo je važno zato što je sprski strani dug veliki, posebno ako se zapravo govori o ukupnim stranim finansijskim obavezama (koje premašuju 100 posto BDP, neto posmatrano)", kaže Gligorov.

Misija MMF upozorava godinama i na probleme u javnim preduzećima, a zahteva se izrada jasnih planova za trajno rešenje ili restrukturiranje RTB Bora, Resavice, Petrohemije, Azotare i MSK. Upozorava se i na praksu "finansiranja slabih javnih subjekata i preduzeća putem dugovanja prema Srbijagasu i EPS-u".

Šoškić ovaj problem vidi kao politički, a rešenje u promeni političara ka domaćinskom, racionalnom vođenju ekonomske politike jer je održavanje preduzeća u životu na teret države ili drugih preduzeća pogrešno, budući da ona onda opstaju na teret poreskih obveznika i dovode do neracionalnog korišćenja rada i kapitala.

"Kod nas je, međutim, mešanje politike u imenovanje rukovodilaca, u zapošljavanje, u ugovaranje, formiranje cena, naplate potraživanja i sl. kreiralo jedan potpuno iščašen ambijent poslovanja javnih preduzeća. To zahteva i korenitu promenu ponašanja politike i političara prema javnom sektoru zemlje u celini. Normalizacija stanja u javnom sektoru često, međutim, stoji na putu uspostavljenih interesa iz političke sfere," kaže Šoškić.

XS
SM
MD
LG