Pet država naslednica bivše Jugoslavije postigle su u ponedeljak konačan dogovor, prema kome će deo diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ biti prodat na tenderu, a ranije je procenjeno da je njihova vrednost oko 42 miliona dolara, javile su beogradske agencije. I premijeri Srbije i Slovenije najavili su naredne korake po rešavanju pitanja nasleđa Jugoslavije.
Prošlo je 15 godina otkako je potpisan Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ zaključen u Beču 29. juna 2001, odnosno 12 od kada ga je i poslednja država - Hrvatska, ratifikovala 2004. Podela imovine precizirana je kroz sedam aneksa: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, finansijska potraživanja i dugovanja, arhiv, penzije, dugovanja i privatna svojina.
Prodaja diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, koja se nalazi u Tokiju, Bonu, Bernu i Njujorku, uključujući i šestosobni apartman na Menhetnu, odlazi na međunarodni tender, dogovoreno je na sastanku u Kranju, u Sloveniji.
Ovo je dogovor pet država naslednica bivše Jugoslavije - Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Slovenije, kako prenose Večernje novosti, beogradski dnevni list.
Imovina je vredna oko 42 miliona dolara, ali pet zemalja smatra da bi se imovina mogla prodati i po većoj ceni, jer je ova kojom se barata utvrđena pre 10 godina.
Prema dogovorenoj proceduri, međunarodni tenderi će biti objavljeni u "Vašington postu" i "Ekonomistu", a Srbiji treba da pripadne oko trećina sume koja se dobije prodajom. BiH očekuje da joj pripadne 15 odsto od ukupne vrednosti objekata.
Srbija od prodaje ovih nekretnina treba da dobije 39,5 odsto dobijenog novca i time se konačno reši velikih izdataka koje je decenijama imali za održavanje i ocuvanje ovih objekata.
Stan na Petoj aveniji u Njujorku, koji je zaključan još od 1992. i propada, mesecno je Srbiju koštao 14.000 dolara, a ukupno do sada 2,7 miliona dolara.
Od 123 nekretnine, u procesu sukcesije do sada su podeljena 72 objekta, a ostao je još 51. Većinu neraspodeljenih objekata koristi Srbija ili ih održava. Očekuje se da će naredni sastanak oko prodaje nekretnina biti održan u martu 2017. godine u Beogradu.
Premijeri Srbije i Slovenije Aleksandar Vučić i Miro Cerar izjavili su danas u Beogradu da su postigli dogovor za naredne korake u rešavanju pitanja nasleđa bivše Jugoslavije.
Posle zajedničke sednice dve vlade Vučić je novinarima izjavio da Srbija potražuje automobile Josipa Broza Tita i vilu na Bledu, a Slovenija umetnine, te da će ta pitanja biti rešena u prijateljskom duhu.
"Nemamo velikih problema, rešavamo pitanja od diplomatsko-konzularnih predstavništava, do većih problema sa Beogradskom i Ljubljanskom bankom u Njujorku. Mi gledamo kako nama Titova vozila da se vrate, neki muzeiji, vila na Bledu, a Slovenija kako da se veći broj umetničkih dela vrati u tu zemlju. Mi bismo to rešili bilateralno, a ne kroz sukcesiju. To ide u dobrom smeru, u prijateljskom duhu", rekao je Vučić.
Cerar je rekao da dve zemlje sarađuju po pitanju arhivskih dokumenata, da se ti arhivi polako prenose u Sloveniju, kao i u oblasti uređenja zajedničke imovine i prenosa konzularno-diplomatskih predstavništava.
Prema podacima iz 2015. godine, države naslednice bivše SFRJ i u njima registrovane poslovne banke imaju potraživanja ili dugovanja prema četiri mešovite banke u inostranstvu iz vremena bivše države, od kojih su dve u postupku likvidacije i prema Agenciji Jugobanke u Njujorku, koja je u postupku stečaja. Prema ugovoru o sukcesiji, na računima mešovitih jugoslovenskih banaka i agencija u inostranstvu nalazilo se 645,55 miliona dolara, ali je ova cifra tokom proteklih deset godina osporavana najviše iz Beograda.
Hrvatskoj pripada 23 posto te novčane mase, Sloveniji 16 posto, Bosni i Hercegovini 15,5 posto, Makedoniji sedam posto. Raspadom Savezne Republike Jugoslavije, Srbija je dobila udeo od 38 posto po podacima Narodne banke Srbije, a Crna Gora nešto više od dva posto.