Dvojica analitičara koji prate grupe motivisane mržnjom ističu da je pretnja nasilnog ekstremizma postala globalna.
Briselski napadi u kojima je stradalo više od 30 ljudi, dok je više stotina povredjeno ponovo ukazuju na ranjivost Evrope, koja se nalazi na pragu enklava pod kontrolom eklstremista u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.
"To je zato što postoje teritorije koje kontroliše Islamska država ili čak al Kaida, gde polaznici, na neki način mogu bez smetnji da studiraju na 'univerzitetima terorizma'“, objašnjava Brajan Levin iz Centra za proučavanje mržnje i ekstremizma.
Medjutim, Levin je takodje zabrinut za Sjedinjene države. U Americi ima manje bivših džihadista, ali postoji pretnja od strane društvenih mreža koje teroristi koriste za marketing i regrutovanje. Prema rečima drugog analitičara...
"Potreban je interes da se prouče najnovije aplikacije, najnoviji načini da mladi komuniciraju medjusobno i pronadju način da 'igraju žmurke' sa vlastima i da zametnu svoj trag", ističe rabin Ejbrehem Kuper iz Centra "Simon Vizental".
Na popularnim sajtovima društvenih medija pretnje nasilnih ekstremista se prepliću sa rasističkim porukama mržnje, što može da inspiriše takozvane 'usamljene vukove' medju teroristima, poput braće bombaša na Bostonskom maratonu pre 3 godine.
Analitičari smatraju da vlade treba da poboljšaju medjusobnu saradnju, a da tehnološke kompanije mogu da pomognu.
"Mislim da bi u krajnjoj liniji glavni menadžeri kompanija poput Epla, Samsunga, Fejsbuka, Gugla, Jutjuba i Tvitera trebalo da ponude tehnološke strategije koje bi zaštitile privatnost 'dobrih momaka', ali ujedno olakšale pristup podacima koji bi mogli da odluče izmedju života i smrti u borbi protiv terorista", kaže Kuper.
Medjutimn Epl i vlada SAD se ne slažu u pogledu privatnosti kako pokazuje sudski spor oko otključavanja ajfona jednog od napadača u San Bernardinu u decembru prošle godine. Briselski napadi će verovatno samo povećati značaj ovog pitanja.