Linkovi

Uticaj dokumentaraca na birače

  • Penelopi Pulu

Poster za film "Obamina Amerika 2016"

Poster za film "Obamina Amerika 2016"

Film “Obamina Amerika 2016”, nastoji da ubedi gledaoce da predsednik Obama skriva svoju pravu agendu, dok se kvazidokumentarac “Dženin iz De Moina” ruga republikanskim izbornim kandidatima.

U preostalih nekoliko nedelja predsedničke izborne kampanje, dva dokumentarna filma, jedan konzervativne, a drugi liberalne orijentacije, nastoje da diskredituju jednog ili drugog predsedničkog kandidata. Dokumentarac “Obamina Amerika 2016”, autora Dineša D’Suza, kritikuje demokratskog Predsednika Obamu da nije autentičan Amerikanac, dok se liberalni kvazidokumentarac “Dženin iz De Moina”, izruguje stavovima republikanaca prema zdrastvenom osiguranju, homoseksualnim brakovima i ekonomiji. Dokumentarci nastoje da utiču na američke glasače. Međutim, postavlja se pitanje da li je to uopšte moguće?

Film Dineša D’Suze “Obamina Amerika 2016”, nastoji da ubedi gledaoce da predsednik Obama skriva svoju pravu agendu o religiji, ratu i ekonomiji. Od početka prikazivanja film je ostvario prihod od 30 miliona dolara, što je najveći iznos u dosadašnjoj istoriji proivodnje dokumentarnih filmova. Nina Sivi je direktorka Centra za dokumentacije na Univerzitetu Džordž Vašington. Ona kaže da takvi filmovi pokušavaju da podstaknu biračke istomišljenike.

Treba ih od srca pokrenuti, tako da možda neće priložiti svojih 25 dolara, ali će pokušati da sakupe donacije drugih. Ti idu od vrata do vrata, vrše registraciju novih birača i puni su elana da ostvare bilo koji politički cilj, u ovom slučaju da poraze predsednika Obamu”, kaže Sivi.

Liberalni kvazidokumentarac “Dženin iz De Moina” se obraća demokratama rugajući se republikanskim izbornim kandidatima. Glavna ličnost Dženin, koju igra glumica Džejn Idit Vilson, prikazana je kao republikanka koja učestvuje na pravim republikanskim mitinzima. Ovakvi filmovi nisu ništa novo. Nekoliko meseci pre predsedničkih izbora 2004, Majkl Mur je objavio svoj dokumentarac nazvan “Farenhajt 9-1”. Meta je bio tadašnji predsednik Džordž Buš.

“Kada mu je bilo rečeno da je prvi avion udario u Svetski trgovinski centar, na koji je osam godina ranije već bio izvršen teroristički napad, Predsednik Buš je odlučio da nastavi da pozira fotoreporterima.”

Film je u bioskopima zaradio skoro 120 miliona dolara.

To je bio najveći dokumentarac svih vremena, ali da li je doveo da Bušovog poraza? Nije”, kaže Nina Sivi sa Univerziteta “Džordž Vašington”.

Sivi kaže da većina dokumentaraca ne stigne do masovne publike, jer su ograničene mogućnosti njihovog prikazivanja. Oskarom nagrađeni film Aleksa Gibnija pod naslovom “Taksijem do mračne strane”, bavi se mučenjem osumnjičenih za terorizam tokom administracije Džordža W. Buša.

Rečeno nam je da budemo grubi prema Iračanima koji neće da sarađuju. Takođe su nam rekli da su oni svi samo psi. Odjednom te ljude više ne smatraš ljudskim bićima”, kaže u filmu jedan vojnik.

Ovakvi filmovi možda mogu donekle da utiču, kaže Sivi, ali na kraju budu zaboravljeni. Sivi podseća na Al Gorov dokumentarac “Neugodna istina”, o globalnom zagrevanju.

“Sretao sam naučnike, koji su ismevani, ostali bez plate i posla, proganjani, samo zato što su činjenice koje su otkrili doveli do neugodne istine,” kaže u ovom dokumentarcu Al Gor.

Svi smo verovali da će doći do revolucionarnog saznanja da moramo nešto preduzeti u vezi sa globalnim zagrevanjem planete,” kaže Nina Sivi.

Pa ipak, Sivi se nada da će niskobudžetni filmovi sa konstruktivnom porukom uticati na američke birače, kada sve više počnu da ulaze u njihove domove - putem interneta i kablovske televizije.
XS
SM
MD
LG