Linkovi

Pogled pokreće invalidska kolica


Postojeće tehnologije već omogućavaju teškim invalidima da pogledom u strelice na kompjuteru usmeravaju kretanje kolica.

Postojeće tehnologije već omogućavaju teškim invalidima da pogledom u strelice na kompjuteru usmeravaju kretanje kolica.

Naučnici u Londonu rade na razvoju invalidskih kolica, koja bi mogla da se pokreću pomoću pogleda uperenog u smeru kojim korisnik kolica želi da krene.

Ukoliko projekat bude uspešan, relativno jeftin softver mogao bi da se iskoristi kako bi omogućio bolju pokretljivost paralizovanim osobama i osobama bez gornjih ekstremiteta.

Većina osoba koje pate od multiple skleroze ili povreda kičme i dalje mogu da pomeraju oči, jer su one direktno povezane sa mozgom. Neke postojeće tehnologije već omogućavaju paralizovanim osobama da pogledom u strelicu na kompjuterskom ekranu usmeravaju invalidska kolica. Međutim, postoje problemi sa tim sistemom, uključujući kašnjenje između pokreta očiju i kolica.

“Trenutni softveri za praćenje često koriste sistem na bazi ekrana, gde je ekran otvoren i gledate na određeno mesto na njemu. Problem s tim je što je ekran veoma pojednostavljen, a takođe i odvraća pažnju korisnika od spoljnog sveta, pa samim tim povećava rizik od neprimećivanja objekata i drugih stvari na putu”, kaže Kirubin Pilaj, student Imperijalnog Koledža u Londonu.

Tim koji je predvodio doktor Aldo Faisal na Imperijalnom koledžu u Londonu razvio je softver koji omogućava korisnicima da pokreću kolica samo pogledom u pravcu u kojem žele da krenu.

Naše oči nisu samo prozor u našu dušu, one su takođe prozor u naše namere. Ako želite da idete negde, na primer ako želim da krenem tamo, pogledaću u tom pravcu i to na određen način. Zatim možemo da napravimo kompjuterski sistem, koji bi mogao da dekodira naše pokrete očiju, odnosno da praćenjem pokreta očiju pokušamo da protumačimo gde osoba želi da kolica idu. Na kraju, kompjuter interpretira te komande i u skladu sa njima pokreće kolica u odrećenom smeru”.

Dve kamere koje prate pokrete očiju mogu da odrede da li pacijent samo gleda okolo ili želi da krene u određenom pravcu.

“U osnovi, pratimo zenice oka i kroz proces podešavanja pokušavamo da povežemo to sa onim u šta pojedinci gledaju u svetu oko sebe”.

Vizuelne informacije, registrovane kamerama analiziraju se pomoću algoritama tokom 10 milisekundi i pretvaraju u instrukcije za pokrete, koji su skoro trenutni.

“U trenutku, ja samo idem unapred gledajući u pod, ali tačno u tačke na podu gde želim da idem i invalidska kolica reaguju. Zato, ako gledam desno, pomalo ka Vilu, idem tamo i ako pogledam u levo, takođe se pomerim u tom smeru… kolica reaguju na moj pogled i željenu lokaciju na koju želim da odem”, objašnjava Kirubin Pilaj.

Sistem u kameri košta oko 85 dolara zato što je veći deo posla urađen pomoću algoritama. Nije potreban skup hardver. Tim u Londonu nada se da će sistem biti dostupan za prodaju u naredne tri godine.

XS
SM
MD
LG