Na istoku Ukrajine, u Donjecku, lokalno stanovništvo je podeljeno povodom referenduma na Krimu, na kojem je ta autonomna oblast donela odluku da se otcepi od Ukrajine i pripoji Ruskoj Federaciji.
U centru Donjecka, najistaknutiji pro-ruski aktivisti mogu se videti ispred džinovske statue Lenjina, kako prikupljaju potpise i priloge za svoju kampanju. Mnogi od njih su penzioneri, koji osećaju nostaligiju za ukrajinskom sovjetskom prošlošću, i brinu se šta bi budućnost pod novim proevropskim premijerom Arsenijem Jacenjukom mogla da im donese.
“Sve je nepoznato, ne znamo št će se dogoditi s nama. Ništa nam ne govore”.
Nije teško videti odakle potiče ta nostalgija za sovjetskom vladavinom. Bulevari u ovom podeljenom gradu prepuni su prelepih sovjetskih biblioteka, pozorišta i operskih dvorana, a tu su i spomenici žrtvama Drugog svetskog rata, događaja koji i dalje duboko oblikuje pogleda na svet mnogih koji žive ovde.
Međutim, kod mlađe generacije, to nasleđe je izbledelo. Preko puta Lenjinove statue nalazi se restoran brze hrane „Mekdonalds“, prepun studenata, od kojih mnogi dovode u pitanje motive Rusije da zaštiti etničke Ruse u Ukrajini.
„Želimo da Ukrajina ima mogućnost da sama izabere svoj put. I to je najvažnije sada. Mislim da mnogi ljudi, bez obzira na svoje stavove o Evropskoj uniji ili NATO-u, imaju osećanje da nam ta 'zaštita' nije neophodna, jer u stvari nismo zaštićeni ni od koga”.
U dobro obezbeđeno sedište lokalne vlade stigla je pro-ruska grupa „Istočni front“ koja pokušava da ubedi vlasti da organizuju referendum. Neki od njih nisu mogli da sakriju netrpeljivost prema Zapadu.
“Sećam se kako su Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa uništili moju domovinu, Sovjetski Savez. Naslednici ovih stanica su i dalje ovde u Ukrajini i propovedaju o slobodi govora i ljudskim pravima. Ne želim da razgovaram sa vama”.
S obzirom na planirane pro-ruske proteste predstojećeg vikenda, nova vlada u Kijevu moraće da učini sve što može, da što pre ubedi Ukrajince ruskog porekla da će voditi računa o njihovim interesima. U suprotnom, rizikuje da izgubi čitav ovaj region.
U centru Donjecka, najistaknutiji pro-ruski aktivisti mogu se videti ispred džinovske statue Lenjina, kako prikupljaju potpise i priloge za svoju kampanju. Mnogi od njih su penzioneri, koji osećaju nostaligiju za ukrajinskom sovjetskom prošlošću, i brinu se šta bi budućnost pod novim proevropskim premijerom Arsenijem Jacenjukom mogla da im donese.
“Sve je nepoznato, ne znamo št će se dogoditi s nama. Ništa nam ne govore”.
Nije teško videti odakle potiče ta nostalgija za sovjetskom vladavinom. Bulevari u ovom podeljenom gradu prepuni su prelepih sovjetskih biblioteka, pozorišta i operskih dvorana, a tu su i spomenici žrtvama Drugog svetskog rata, događaja koji i dalje duboko oblikuje pogleda na svet mnogih koji žive ovde.
Međutim, kod mlađe generacije, to nasleđe je izbledelo. Preko puta Lenjinove statue nalazi se restoran brze hrane „Mekdonalds“, prepun studenata, od kojih mnogi dovode u pitanje motive Rusije da zaštiti etničke Ruse u Ukrajini.
„Želimo da Ukrajina ima mogućnost da sama izabere svoj put. I to je najvažnije sada. Mislim da mnogi ljudi, bez obzira na svoje stavove o Evropskoj uniji ili NATO-u, imaju osećanje da nam ta 'zaštita' nije neophodna, jer u stvari nismo zaštićeni ni od koga”.
U dobro obezbeđeno sedište lokalne vlade stigla je pro-ruska grupa „Istočni front“ koja pokušava da ubedi vlasti da organizuju referendum. Neki od njih nisu mogli da sakriju netrpeljivost prema Zapadu.
“Sećam se kako su Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa uništili moju domovinu, Sovjetski Savez. Naslednici ovih stanica su i dalje ovde u Ukrajini i propovedaju o slobodi govora i ljudskim pravima. Ne želim da razgovaram sa vama”.
S obzirom na planirane pro-ruske proteste predstojećeg vikenda, nova vlada u Kijevu moraće da učini sve što može, da što pre ubedi Ukrajince ruskog porekla da će voditi računa o njihovim interesima. U suprotnom, rizikuje da izgubi čitav ovaj region.
