Linkovi

Da li su mogući avioni na biogorivo?

  • Stiv Baragona

Američka mornarica testira benzin koji je pola poreklom od nafte, a pola od semena biljke zvane kamelina

Američka mornarica testira benzin koji je pola poreklom od nafte, a pola od semena biljke zvane kamelina

Brige zbog klimatskih promena, nesigurne cene goriva i nedavno izlivanje nafte u Meksičkom zalivu podstiču zahteve u Americi za oslobađanje od zavisnosti od nafte. U potrazi za alternativama, američka mornarica i komercijalna avioindustrija ispituju mogućnost korišćenja biljnog ulja kao sirovine za proizvodnju goriva za mlazne motore.

Borbeni avion tipa F-18, koji uzleće sa piste probnog poligona američke mornarice, u Merilendu, koristi benzin koji je pola poreklom od nafte, a pola od semena biljke zvane kamelina.

"Nafta je sjajna i svi naši sistemi mogli bi da je koriste zauvek. Ali nafta mora da se uvozi, cena je nestabilna, pa mnogo naših dolara odlazi na kupovinu nafte u inostranstvu", kaže Rik Kejmin, šef mornaričkog programa za testiranje alternativnih goriva.

Ali, kako kaže Kejmin, avionima je svejedno da li gorivo dolazi od nafte ili od kameline.

"Svaki put kada smo tu vrstu goriva koristili u avionima, ništa nije bilo gore od goriva na bazi nafte, a ponekad je čak bilo i bolje", kaže Kejmin.

To ne iznenađuje kada se pogleda hemijski sastav ulja od kameline, kaže šef odeljenja za obnovljiva goriva u korporaciji Hanivel, Džim Rikoski.

"Ta struktura nije mnogo različita od dizel ili džet goriva", kaže Rikoski.

A gorivo za lovce ne razlikuje se mnogo od goriva za putničke avione. Japanska i druge aviokompanije već su uspešno isprobale biogoriva.

Nedavni skok cena nafte snažno je podstakao interesovanje za biogoriva. Ali ima i ekoloških pitanja. Sagorevanje tečnih goriva oslobađa ugljendioksid, dok biljke apsorbuju taj gas iz vazduha, pa gajenje useva za proizvodnju biogoriva predstavlja poslovnu mogućnost.

"Ozbiljno smo razmislili o tome, prvo kao o proširenju biznisa na polje koje je važno za ekologiju, a drugo kao o nečemu što bi stvarno uticalo na tu situaciju", kaže Rekoski.

Ali Džim Bartis, iz Korporacije Rand, nije ubeđen da bi zamenjivanje nafte kamelinom bila dobra ideja.

"Pokrivanje samo jednog procenta potreba u nafti u Sjedinjenim Državama zahtevalo bi 10 odsto ukupne obradive površine u zemlji. Ukupne, ne samo one koja se već koristi. To je jako mnogo zemlje", kaže Bartis.

Korišćenje toliko mnogo obradive zemlje poremetilo bi proizvodnju hrane, na primer žita.

"To bi značilo da bi negde u svetu neko morao da raskrči šumu ili uzore pašnjak da bi posejao žito", kaže Bartis.

A krčenje šuma oslobađa ogromne količine ugljendioksida, što bi moglo da anulira sve prednosti dobijene zamenjivanjem nafte kamelinom.

XS
SM
MD
LG