Linkovi

Liban: Palestinci bez stalnog smeštaja


Palestinske izbeglice

Palestinske izbeglice

Skoro potpuno uništen 2007. godine tokom sukoba islamskih ekstramista i libanske vojske, kamp Nar al Bared, na severu Libana, koji je bio dom za 30 hiljada Palestinaca, trebalo bi da zameni novi građevinski kompleks vredan 345 miliona dolara.

Međutim, projekat je završen samo do pola, a sredstava više nema tako da postoji opasnost da raseljeni neće moći da se vrate kući. Nar al Bared nedavno je posetio i Generalnin sekratar Ujedinjenih Nacija Ban Ki Mun koji je apelovao za dodatnih 200 miliona dolara za izgradnju naselja.

U severnom Libanu, nastojanja da se ponovo izgradi palestinski kamp Nar al Bared su došla do kritične tačke. Kamp još uvek nosi ožiljke iz 2007. posle smrtonosnih sukoba između islamskih ekstremista i Libanske vojske kada je skoro potpuno razrušen mada je u njemu bilo smešteno 30 hiljada ljudi.

Među stotinama ubijenih bili su civili. Od tada, agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za palestinske izbeglice, nastoji da obnovi ono što je nekada bio uspešan trgovinski centar. Tržišta su obnovljena, objekti su obnovljeni, neke raseljene porodice su se vratile u zajednice koje izgledaju kao nekada, pre sukoba.

“Naravno da sam zadovoljan. Vratili smo se u svoju staru zgradu. Moji roditelji žive u stanu ispod nas. Svaki dan se viđamo i provodimo vreme zajedno”, kaže Ramez al Hatib.

Važnost izgradnje ovog projekta je istakao i Generalni sekretar UN Ban Ki mun tokom nedvne posete. Međutim kako kaže glavni izvođač radova u kampu na libanskoj obali, Džon Vajt, gradnja, za koju je potrebno 345 miliona dolara, je poslednjih nekoliko meseci u zastoju zbog nedostatka sredstava.

“Ceo region je u haosu, donatori su pod velikim finansijskim pritiskom, ali istovremeno ako mi ne dobijemo nikakva dodatna sredstva, 2.200 porodica će ostati raseljeno. Zaista je neophodno da dobijemo novac da bismo završili započeti projekat.”

Vrlo je lako, među raseljenima koji žive u privremenom smeštaju, naći nezadovoljne. Sa manje od pola završenih stanova, deset hiljada ih je i dalje raseljeno, od kojih mnogi žive u užasnim uslovima.

Život je težak. Imam decu koja treba da uče, a ne mogu jer je kamp prenaseljen i suviše je bučno. Za život nemamo ono najosnovnije”, kađe Atef Asad Abu Ahmad.

Međutim nada u bolji život je prisutna. I dok se ne dobiju dodatna sredstva za nastavak gradnje, svima onima kojima su srušeni domovi i rasturene zajednice jedino ostaje da sede, čekaju i nadaju se boljim vremenima.

XS
SM
MD
LG