Tokom poslednjih nekoliko decenija u Sjedinjenim Državama su jednostavni hirurški zahvati u velikoj meri izvođeni u ambulantama, kao alternativa bolnicama. Međutim, nova vladina istraga tih ustanova ukazuje na propuste u svakodnevnoj praksi.
Šest miliona procedura godišnje izvodi se u ambulantnim hiruruškim centrima u Sjedinjenim Državama. Oni su popularni za manje hirurške zahvate i druge procedure, posle kojih nije potrebno ostajanje u bolnici. Neki od tih centara su deo bolničkog sistema, neki nisu, a to predstavlja problem, kažu stručnjaci kao što je dr Vilijam Šafner iz kliničkog centra "Vanderbilt."
„One ni približno nisu regulisane toliko temeljno, celovito i često, kao velike bolnice“, ističe on.
U tim ustanovama veoma malo se zna o kontroli infekcija. Zato su dr Melisa Šejfer iz američkih Centara za kontrolu bolesti i drugi istraživači preispitali rad 70 ambulantnih hirurških centara, koji su imali vladinu dozvolu za rad.
„Ustanovili smo da je dve trećine, ili oko 67 odsto ustanova imalo najmanje jedan propust u kontroli infekcija“.
Skoro polovina nije imala pravilno sterilizovane ili dezinfikovane instrumente. Skoro 20 odsto bilo je nepažljivo prilikom čišćenja površina i operacionih sala, posle procedura.
Među najozbiljnijim popustima je nepravilno pranje ruku, a ostali uključuju i nepravilno rukovanje opremom za kontrolu nivoa glukoze u krvi.
„Dvadeset osam odsto ustanova koristilo je lekove koji su pakovani i obeleženi za jednokratnu upotrebu, za više pacijenata“, navodi Melisa Šejfer.
U studiji se nagoveštava da greške u kontroli infekcije mogu da budu vrlo ozbiljne.
„U velikim kliničkim centrima ili bolnicama mislim da postoji visok stepen sigurnosti da su njihove procedure za kontrolu infekcije na visokom nivou. Van njih, postoje poteškoće“, kaže doktor Šafner.
Stručnjaci naglašavaju da su rizici neprihvatljivi, a neki zakonodavci pozivaju na rigoroznije regulisanje ambulantnih hirurških centara. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.