Linkovi

Epl ne popušta pred vladom

  • Glas Amerike

Čovek drži ajfon na kojem piše "Ne pristajem da se ovaj telefon pretražuje" na protestu u San Francisku, 23. februar 2016.

Čovek drži ajfon na kojem piše "Ne pristajem da se ovaj telefon pretražuje" na protestu u San Francisku, 23. februar 2016.

Epl do petka mora da podnese zvanično protivljenje vladinom zahtevu da probije zaštićeni sistem ajfona, a ročište je zakazano za 22. mart.

Tehnološka kompanija Epl ne popušta pred nalogom Federalnog istražnog biroa da otključa telefon teroriste, koji je izveo masovno ubistvo u decembru u San Bernardinu u Kaliforniji. Iz Epla navode da je FBI u poslednjih pet meseci već uputio pet zahteva da se otključa više od deset ajfona, što ide u prilog argumentu tehnološkog giganta da će trenutni nalog FBI-a samo voditi ka novim zahtevima.

Američka sekretarka za pravosuđe Loreta Linč rekla je na pretresu u Kongresu da postoje slučajevi u kojima se mora ispuniti vladin zahtev.

"To je staro pravilo u našem pravnom sistemu da ukoliko nezavisni sudija veruje da određeni predmet sadrži dokaz o nekom zločinu, onda taj sudija može da odobri vladi da ograničeno istraži taj dokaz. Ukoliko je vladi potrebna pomoć trećeg lica kako bi sprovela tu istragu, sudije iz cele zemlje i u Vrhovnom sudu su se izjasnili da ta lica moraju da pruže pomoć, ukoliko je to u razumnim granicama njihove moći”.

Osnivač Fejsbuka, Mark Zakerberg je ranije ove nedelje izrazio podršku Eplu u govoru na Kongresu mobilnog sveta u Barseloni.

"Ne mislim da će probijanje zaštitnog sistema biti ni efektivno za jačanje bezbednosti niti je to ispravno uraditi samo zbog toga u kom se smeru kreće ovaj svet”, rekao je Zakerberg.

S druge strane, osnivač Majkrosofta Bil Gejts smatra da je ovo veoma važno pitanje koje bi trebalo da otvori diskusiju o tome da li je bitnija privatnost ili bezbednost, dodavši da bi idealno bilo da se uspostavi dobar balans. On je u intervjuu listu Fajnenšl tajms rekao da bi Epl mogao da otključa samo taj ajfon i napravio paralelu sa slučejm kada bi vlada poslala isti zahtev nekoj banci ili telefonskoj kompaniji.

“Recimo da je neka banka zaključala neki disk i da kažu ‘e pa nemojte da me terate da otključavamo, jer onda ćete me terati još mnogo puta samo zato što je ovaj čovek loša osoba’. U svakom slučaju to je jednostavno pitanje – da li glasači žele da vlada u nekom slučaju, u bilo kojem slučaju, da li postoji potreba da kompanije pruže takve informacije”, upitao se Gejts.

On ističe da vlada i tehnološke kompanije moraju da pronađu način da zaštite i bezbednost građana i njihovu privatnost.

"Mislim da ljudi žele da vlada reaguje u njihovo ime ukoliko smatraju da postoje mehanizmi zaštite”, kaže Gejts.

Amerikanci cene svoju privatnost, ali dosta njih ipak smatra da je nacionalna bezbednost prioritet.

Mnogi predviđaju da će ovaj slučaj završiti pred Vrhovnim sudom kako bi se ovo pitanje razjasnilo, pogotovo jer očekuju mnogo sličnih slučajeva u budućnosti.

"Zbog toga se digla tolika galama oko ovog slučaja za samo nekoliko dana; obe strane shvataju složenost i važnost ovog slučaja", ističe Andres Kavalijer, konsultant u Inter-američkoj razvojnoj banci.

Svet će sa velikom pažnjom posmatrati ishod ovog slučaja s obzirom da se i druge zemlje ili suočavaju, ili će se suočiti sa istom dilemom.

XS
SM
MD
LG