Linkovi

Opšte stanje ljudskih prava u Srbiji 2016. gore nego 2015.


Opšte stanje ljudskih prava u Srbiji u 2016. godini gore je nego u 2015, mada postoje oblasti u kojima je zabeležen napredak, kao što su sve češća primena alternativnih krivičnih sankcija i bolje stanje u zatvorima. Istovremeno, u nekim oblastima, poput stanja u medijima, očekuje se da će situacija nastaviti da se pogoršava, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava tokom minule godine.

Najveći problemi na tom polju ticali su se prošle godine nedostataka u izbornom procesu, suspenzije prava, politizacije pravosuđa i pritiska na sudije i tužioce. Zbog neosnovanog pritvora, država je morala da iz budžeta, novcem svih građana Srbije, isplati milonske kazne oštećenima. Podaci o nezaposlenosti neprecizni su, broj mladih koji emigrira iz zemlje drastično raste, pritisci na medije su sve jači, a zdravstvo je sve neefikasnije i ne zadovoljava osnovne potrebe stanovništva, kaže se u detaljnom izveštaju od 380 strana.

Kao poseban primer lošeg stanja ljudskih prava u Srbiji naglašen je slučaj Savamala, a taj deo u izveštaju naslovljen je "Suspenzija pravne države i pravnog poretka Srbije - Slučaj Savamala".

"To je drastično kršenje vladavine prava, praktično je suspendovana pravna država i pravni poredak Republike Srbije toga dana u aprilu, to je najozbiljnije kršenje prava na mirno uživanje imovine i naravno suspenzija vladavine prava. To je postupak u kome grupa nepoznatih ljudi prezuela faktičku vlast na delom Beograda i na teritoriji ove zemlje praktično je suspendovala važenje ustava i ustavnih odredaba i zavela nova pravila koja su po našem uverenju preteća za bezbednost i ličnu svojinu građana", rekla je Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Arhiva - Mesto nelegalno porušenog objekta u beogradskoj Savamali

Arhiva - Mesto nelegalno porušenog objekta u beogradskoj Savamali

U izbornoj noći između 24. i 25. aprila prošle godine porušene su zgrade u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Grupa maskiranih ljudi porušila je objekte bagerima, a presretala je i čak protivpravno privremeno lišila slobode građane koji su se zatekli na licu mesta, oduzimala im telefone i maltretirala ih. Policija na pozive građana nije reagovala.

Za skoro godinu dana od rušenja niko nije odgovarao ni politički, ni krivično.

Mediji – od lošeg ka gorem

Vlast i drugi centri moći doživljavaju medije kao sredstva za ličnu promociju i napade na političke protivnike, ocenjeno je u izveštaju, čiji je deo posvećen medijima predstavio novinar Ivan Protić.

"Uprkos tome što je većina medija tokom cele 2016. godine bila naklonjena koaliciji na vlasti i pozitivno izveštavala o aktivnostima vladajuće koalicije i predsednika Vlade, aktuelna vlast je skoro svaku kritičku primedbu iznetu u medijima ili na konferencijama za štampu ocenjivala kao pokušaj rušenja predsednika Vlade ili cele Vlade, ne uzdržavajući se od veoma uvredljivog načina obraćanja novinarima", navodi se u izveštaju.

U medijskoj sferi ozbiljan problem predstavlja način na koji je sprovedena privatizacija medija. Medije su kupovali oni koji se ranije nisu bavili informativnom delatnošču, ali su u bliskoj vezi sa vladajućim strukturama, citirao je Protić izveštaj.

20 medija je ugašeno 2015. godine, kada je završena privatizacija, a dve medijske kuće su promenile svoju delatnost. "Sa puno osnova se može reći da je posleednji talas privatizacije bio uspešan pokušaj vlasti da ojača kontrolu medija", rekao je Protić.

Lažna slika statistike

Ni malo svetlije stanje nije ni kada su u pitanju socijalna prava građana, ocenio je Centar, posebno skrećući pažnju na podatke koji se odnose na broj zaposlenih.

Naime, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je nešto preko dva miliona lica, od čega je preko 600.000 zaposleno u javnom sektoru. Srbija ima 7,14 miliona stanovnika. Prema toj statistici, nezaposlenost iznosti 13,8 odsto, rekla je predstavljajući taj deo izveštaja Sonja Tošković, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava.

Međutim, dubok je jaz između onoga što prosečni građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenosti i onoga što podrazumeva statistika, kaže se u izveštaju.

"Zavod primenjuje metodologiju Međunarodne organizaciuje rada po kojoj se zaposlenim smatra svako lice koje je u posmatranoj nedelji, za koju se radi anketa, na bilo koji način bilo angaživano, bez obzira da li radi sa punim, nepunim ili skraćenim radnim vremenom, na određeno ili neodređeno vreme, pa čak i ako se radilo samo jedan radni sat", kaže se u izveštaju. To znači da se ne gleda ostvarivanje zarade, pa se kao zaposleno smatra i lice koje je, na primer, plaćeno u naturi, a ne novcem.

I tokom 2016. nastavljeno je subvencionisanje stranih investitora na uštrb domaće privrede. Bilo je dosta izveštaja da investitori ne ispunjavaju preuzete obaveze. Tako je na primer, prema dostuonim informacijama, ugovorima sa oko 30 stranih kompanija dogovoreno otvaranje 20.767 radnih mesta, a do sada je realizovano oko 11.000.

Prema istraživanjima organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Srbiji je 2016. emigrirao rekordan broj ljudi, 58.000, među kojima je oko 9.000 sa fakultetskom diplomom i višim naulnim i strulnim zvanjima, navodi Toškvić.

Upitna nezavisnost sudova i tužilaštava

Gojko Pantović, advokat, koji je govorio o reformi pravosuđa, rekao je da je isključivanje skupštine iz procesa izbora u pravosuđu "direktan rizik po nezavisnost sudija i tužilaca". On je citirao podatke Drutštva sudija Srbije prema kojima je u 2016. godini od 1.585 sudija gotovo polovina rekla da trpi pritiske, da manje od četvrtine njih znalo kako da se zaštiti, a tek manje od petine je potražilo zaštitu.

Kao glavne probleme u pravosuđu, Izveštaj pominje niske plate i česte promene zakona, a kao jedan od najsporniji primera navedeno je suđenje nedeljniku NIN po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića, koje je, za razliku od ostalih procesa koji u proseku u Srbiji traju 616 dana, promptno završeno osudom NIN-a.

Sporna podrška Zapada

Predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava naglasili su da brine ponašanje dela međunarodne zajednica, koja, kako navode, radi sopstvene koristi, zanemaruje brojna kršenja ljudskih prava i gleda kroz prste aktuelnoj vlasti."Mislim daje takva politika vrlo štetna na duge staze i za Srbiju i za EU, jer omogućava da se jedan režim koji ubzano klizi ka visokom stepenu autoritarizma neometano razvija, uživa podrsku", zaključio je novinar Ivan Protić.

XS
SM
MD
LG