Linkovi

Debata o zagađenju od termoelektrana

  • Rozen Skribl

Dok neki tvrde da će predložena pravila Američka agencija za zaštitu prirodne okoline dovesti do zatvaranja elektrana, gubitka poslova i povećanja cena struje, aktivisti za zaštitu životne sredine veruju da je plan EPA uvod u nešto mnogo značajnije, kada je reč o borbi protiv klimatskih promena...

Od kada je u Sjedinjenim Državama predloženo da se uvedu pravila za smanjenje zagađenja prirodne okoline iz 600 elektrana na ugalj koje se nalaze širom zemlje, žustra debata ne prestaje. Američka agencija za zaštitu prirodne okoline, skraćeno EPA, optužena za sastavljanje i implementaciju ovog plana, već je primila 300 hiljada pismenih komentara. Pored toga 1.600 ljudi su ranije ove nedelje stali u red ispred sedišta EPA-e i njenih kancelarija širom Amerike kako bi lično predali svoje iskaze.

Godine i godine iskopavanja uglja u Zapadnog Virdžiniji ostavile su ožiljke na tom pejzažu – a i na ljudima, kaže Redžina Hendriks, aktivistkinja rođena u toj saveznoj državi.

“Ovi predeli izbacuju živu, selen i otrov, neki od njih zauvek”.

Hendriks to više ne može da trpi, pa je došla u Vašington da iskaže svoje mišljenje. Hemičarka iz Virdžinije Pamela Elis takođe, kao i njene ćerke bliznakinje Anja i Zipora. Obe imaju astmu zbog zagađenja.

“Lično znam da je jako teško. Ne želim da se druga deca pate sa ovim u budućnosti jer nismo vodili računa u našoj planeti”, kaže Zipora Elis.

Elektrane na ugalj proizvode skoro 40 odsto ukupne struje u Sjedinjenim Državama. One su takođe najveći izvor zagađenja ugljenikom. Novo pravilo nalaže smanjenje emisija štetnih gasova za 30 odsto ispod nivoa iz 2005. godine, ali je državama dozvoljeno da sastave sopstvene planove.

Bivši službenik u EPA-i Džef Holmsted govorio je na javnoj raspravi u ime trgovinske grupe te industrije. On je komitetu EPA-e izneo da će predložena pravila dovesti do zatvaranja elektrana, gubitka poslova i povećanja cena struje.

“Pod jedan, mislim da je važno da se smanji emisija štetnih gasova, ali takođe mislim da moramo da budemo iskreni o tome šta to znači. Ne postoji besplatna usluga i to će podići cene energenata”.

Holmsted je istakao da bi Amerikanci na kraju žrtvovali električni sistem o kojem zavise dodajući da bi taj plan takođe ozbiljno odložio napore da se smanje emisije gasova, koji izazivaju klimatske promene. Devet američkih saveznih država već se pridružilo sudskoj parnici u cilju osporavanja ove mere.

“Ljudi će provesti nebrojeno mnogo sati i napora pokušavajući da shvate i komentarišu ovaj predlog, i na kraju svega malo je verovatno da će to pravilo ikada biti implementirano”.

Džon Kukit je čuo ovakve prigovore od strane te industrije i pre, i svaki put su se pokazali netačnim. On je stručnjak za političke mere u klubu Sijera – najstarijoj i najvećoj američkoj grupi za očuvanje prirodne okoline.

“Svaki put EPA i države pronađu način da implementiraju te standarde na razuman način, koji nema negativan uticaj na ekonomiju, ali koji očisti vazduh i spase živote. Nema razloga da neće biti u stanju da to postignu i ovaj put”.

Kukit se slaže da jedno pravilo ne može da rešli problem klimatskih promena, ali dodaje da bi taj plan mogao da bude uvod u nešto više.

“Rezultat je takođe sasvim solidno smanjenje zagađenja ugljenikom što će postati američki međunarodni fokus i to je administraciji već otvorilo mogućnosti da radi sa Kinom i drugim zemljama i da ih privoli na svoju stranu”.

Odredbe bi trebalo da budu finalizovane do juna 2015. godine.

XS
SM
MD
LG