Nezavisni sirijsko-američki politički analitičar Omar Hosino nedavno se vratio iz posete Siriji i izneo svoje utiske, osvrnuvši se na mogućnost američke intervencije i iranskog vojnog angažovanja u toj zemlji.
Hosino: Humanitarna situacija u Siriji je užasna. Gde god pogledate vidite uništene stambene blokove, škole, bolnice, decu bez roditelja, siromaštvo i neprestane borbe. Uz to, sve su izraženiji ekstremni islamizam i uticaj Al Kaide. Kao rezultat toga, popularnost opozicionih snaga, odnosno „Slobodne sirijska armije“, opada, a raste uticaj džihadista i Al Kaide, koji pruzimaju komandne položaje među gerilcima i ideološki usmeravaju zemlju.
Svi ljudi sa kojima sam razgovarao kažu isto: želeli smo da nam SAD pomognu, ali nisu. Sada nam pomaže Al Kaida, i uporkos našoj odbojnosti prema njenom ekstremizmu i ideologiji i našem strahu od nje, narod vidi u njima borce koji mu pomažu, bore se za njega i pobeđuju. Paradoksalno je da sirijski narod vidi SAD kao najjaču podršku predsedniku Bašaru Asadu, odnosno da je Vašington na istoj strani kao Iran i Rusija, i da je sve to u kontekstu raznih teorija zavera madjunarodne zajednice protiv Sirije.
Glas Amerike: Predsednik Obama je nedavno, u intervju za časopis „Nova republika,“ izrazio sumnju da će se SAD vojno angažovati u Siriji...?
Hosino: To je tačno. Predsednik je rekao: zašto intevenisati u Siriji kada na desetine hiljada ljudi gine u Kongu, a mi nismo intervenisali u toj zemlji. Medjutim, predsednik je napravio presedan u Libiji, dajući podršku pobunjenicma protiv Gadafijevog režima, dok to nije učinio u Siriji, mada u oba slučaja imamo slične rezultate. I u Siriji i u Libiji jača uticaj Al Kaide, što je protivno interesima SAD. Predsednik je imao priliku da interveniše u Siriji u avgustu ili septembru prošle godine, nakon neuspešne Ananove misije i drugih neuspešnih diplomatskih inicijativa, tako da je razlog za intevenciju tada postojao. Kako to nije učinjeno, mislim da je sada prekasno i da će se situacija u Siriji kontinuirano pogoršavati jer ni opozicija ni Asad nisu u stanju da odnesu konačnu pobedu.
Glas Amerike: Da li će se uloge Izraela i Irana intenzivirati u pogledu Sirije?
Hosino: Primarni problem Izraela u Siriji je opasnost da hemijsko oružje padne u ruke pobunjenika ili Hezbolaha, što bi direktno ugrozilo Izrael. Lično mislim da Izrael nije ni na strani Asadovog režima, niti na strani pobunjenika, pošto pobunjenici, koji su protiv Hezbolaha i Irana, imaju u svojim redovima Al Kaidu i neće biti prijateljski raspoloženi prema Izraelu. Istovremeno, Izrael nije naklonjen ni Asadu zbog njegovih veza sa Iranom i podrške Hezbolahu. S druge strane, Iran je direktno zainteresovan za očuvanje Asadovog režima, čiji bi pad bio najveći udarac za Iran u proteklih 30 godina. U stvari, iranski ministar odbrane je rekao da bi svaki napad na Siriju predstavljao napad i na Iran.
Hosino: Humanitarna situacija u Siriji je užasna. Gde god pogledate vidite uništene stambene blokove, škole, bolnice, decu bez roditelja, siromaštvo i neprestane borbe. Uz to, sve su izraženiji ekstremni islamizam i uticaj Al Kaide. Kao rezultat toga, popularnost opozicionih snaga, odnosno „Slobodne sirijska armije“, opada, a raste uticaj džihadista i Al Kaide, koji pruzimaju komandne položaje među gerilcima i ideološki usmeravaju zemlju.
Svi ljudi sa kojima sam razgovarao kažu isto: želeli smo da nam SAD pomognu, ali nisu. Sada nam pomaže Al Kaida, i uporkos našoj odbojnosti prema njenom ekstremizmu i ideologiji i našem strahu od nje, narod vidi u njima borce koji mu pomažu, bore se za njega i pobeđuju. Paradoksalno je da sirijski narod vidi SAD kao najjaču podršku predsedniku Bašaru Asadu, odnosno da je Vašington na istoj strani kao Iran i Rusija, i da je sve to u kontekstu raznih teorija zavera madjunarodne zajednice protiv Sirije.
Glas Amerike: Predsednik Obama je nedavno, u intervju za časopis „Nova republika,“ izrazio sumnju da će se SAD vojno angažovati u Siriji...?
Hosino: To je tačno. Predsednik je rekao: zašto intevenisati u Siriji kada na desetine hiljada ljudi gine u Kongu, a mi nismo intervenisali u toj zemlji. Medjutim, predsednik je napravio presedan u Libiji, dajući podršku pobunjenicma protiv Gadafijevog režima, dok to nije učinio u Siriji, mada u oba slučaja imamo slične rezultate. I u Siriji i u Libiji jača uticaj Al Kaide, što je protivno interesima SAD. Predsednik je imao priliku da interveniše u Siriji u avgustu ili septembru prošle godine, nakon neuspešne Ananove misije i drugih neuspešnih diplomatskih inicijativa, tako da je razlog za intevenciju tada postojao. Kako to nije učinjeno, mislim da je sada prekasno i da će se situacija u Siriji kontinuirano pogoršavati jer ni opozicija ni Asad nisu u stanju da odnesu konačnu pobedu.
Glas Amerike: Da li će se uloge Izraela i Irana intenzivirati u pogledu Sirije?
Hosino: Primarni problem Izraela u Siriji je opasnost da hemijsko oružje padne u ruke pobunjenika ili Hezbolaha, što bi direktno ugrozilo Izrael. Lično mislim da Izrael nije ni na strani Asadovog režima, niti na strani pobunjenika, pošto pobunjenici, koji su protiv Hezbolaha i Irana, imaju u svojim redovima Al Kaidu i neće biti prijateljski raspoloženi prema Izraelu. Istovremeno, Izrael nije naklonjen ni Asadu zbog njegovih veza sa Iranom i podrške Hezbolahu. S druge strane, Iran je direktno zainteresovan za očuvanje Asadovog režima, čiji bi pad bio najveći udarac za Iran u proteklih 30 godina. U stvari, iranski ministar odbrane je rekao da bi svaki napad na Siriju predstavljao napad i na Iran.