Olimpijske igre mogu da budu i nedostižno skupa zabava. Ali na ovogodišnjim Igrama u Londonu, ljubitelji sporta su pronašli način da zaobiđu jedan od najvećih izdataka - hotel. Na lokacijama širom Londona, ljudi podižu šatore i uživaju u Olimpijadi 2012 – u prirodi.
To možda nije luksuzni „Ric“. Ali u skupoj prestonici kao što je London, to je možda najjeftiniji način da neko ko nije iz grada vidi Olimpijske igre. Kampovanje naravno nije posebno komforno – jede sa sa kolena... čaj se priprema pod vedrim nebom, sa kišobranom pri ruci. Tu je i pranje šerpi i tanjira. Englez Fred Bejker kaže da sve to ima dobre i loše strane.
„Juče smo imali jaku oluju, tako da smo se pomalo i pokvasili. Ali uživamo u svemu tome, a kad je sunčano, zaista je lepo.“
Prostori za šatore su određeni nedaleko od olimpijskih objekata širom Londona. Po ceni od svega 15 dolara za noć, privukli su oko dve hiljade kampera. Mnogi od njih, među kojima je i Kit Regan, žive van Londona i rade kao dobrovoljci na Olimpijskim igrama. On nam je dozvolio da provirimo u njegov šator.
„Imam uniformu radnika na Igrama, zatim drugu odeću kada ne nosim uniformu, tu su novine, vreća za spavanje, moj dušek na naduvavanje. Imam i čekić za kočiće, leptop i toaletni pribor... Pretpostavljam da su to suštinske stvari.“
Ovo je prvi šator koji je Regan podigao u životu, ali kaže da je sasvim zadovoljan.
„Upoznao sam gomilu novih ljudi, smejao sam se i u stvari je prilično ugodno... Ne razlikuje se od smeštaja u hotelu... skoro da je tako.“
Kampove je postavila organizacija pod imenom „Kamperske nindže“. Direktor organizacije je Džef Vogan.
„Kada smo sve pogledali, ispostavilo se da je boravak na Olimpijadi veoma skup. Hotelske cene su otišle do neba i shvatili smo da postoji ogroman jaz na tržištu između onih koji su u stanju da dođu u London, zadrže se i posete Olimpijske igre.“
Bez obzira što to nije ni blizu luksuza, na završetku dugog olimpijskog dana, kamperi mogu i da se istuširaju. Čak i ako moraju prilično da pešače do tuša...
To možda nije luksuzni „Ric“. Ali u skupoj prestonici kao što je London, to je možda najjeftiniji način da neko ko nije iz grada vidi Olimpijske igre. Kampovanje naravno nije posebno komforno – jede sa sa kolena... čaj se priprema pod vedrim nebom, sa kišobranom pri ruci. Tu je i pranje šerpi i tanjira. Englez Fred Bejker kaže da sve to ima dobre i loše strane.
„Juče smo imali jaku oluju, tako da smo se pomalo i pokvasili. Ali uživamo u svemu tome, a kad je sunčano, zaista je lepo.“
Prostori za šatore su određeni nedaleko od olimpijskih objekata širom Londona. Po ceni od svega 15 dolara za noć, privukli su oko dve hiljade kampera. Mnogi od njih, među kojima je i Kit Regan, žive van Londona i rade kao dobrovoljci na Olimpijskim igrama. On nam je dozvolio da provirimo u njegov šator.
„Imam uniformu radnika na Igrama, zatim drugu odeću kada ne nosim uniformu, tu su novine, vreća za spavanje, moj dušek na naduvavanje. Imam i čekić za kočiće, leptop i toaletni pribor... Pretpostavljam da su to suštinske stvari.“
Ovo je prvi šator koji je Regan podigao u životu, ali kaže da je sasvim zadovoljan.
„Upoznao sam gomilu novih ljudi, smejao sam se i u stvari je prilično ugodno... Ne razlikuje se od smeštaja u hotelu... skoro da je tako.“
Kampove je postavila organizacija pod imenom „Kamperske nindže“. Direktor organizacije je Džef Vogan.
„Kada smo sve pogledali, ispostavilo se da je boravak na Olimpijadi veoma skup. Hotelske cene su otišle do neba i shvatili smo da postoji ogroman jaz na tržištu između onih koji su u stanju da dođu u London, zadrže se i posete Olimpijske igre.“
Bez obzira što to nije ni blizu luksuza, na završetku dugog olimpijskog dana, kamperi mogu i da se istuširaju. Čak i ako moraju prilično da pešače do tuša...