Institut Piterson za međunarodnu ekonomiju održao je juče skup na kojem je Oli Ren, komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja govorio o privrednom stanju evropskog bloka kao i naporima koji se ulažu za stabilizaciju poljuljanog finansijskog sitema Evropske unije.
Oli Ren je skupu prestavljen kao jedan od glavnih arhitekata mera za rešavanje ekonomske i sve teže finansijske krize u pojedinim zemaljama Evropske unije. Ren je počeo svoje izlaganje ocenom da će, uprkos pozitivnom rastu ostvarenom u prvoj polovini ove godine, do kraja godine privredni rast u evrozoni, pa i u ostalom delu evropskog bloka biti gotovo zaustavljen:
„Privredni rast je od nedavno bukvalno izbrisan. Mada će do kraja 2011. Evropska unija verovatno ostvariti prosečan rast od 1.7 odsto, očekujemo da će do kraja godine ta stopa biti znatno manja. Iako ne predviđamo novi talas recesije, perspektiva je prilično razočaravajuća i to u uslovima visoke stope nezaposlenosti.“
Ren kaže da se privredna situacija razlikuje po regionima. Severni i centralni deo Unije beleži ubedljiv oporavak i nije opterećen velikim javnim dugom, dok su zemlje na jugu Evrope, kao što su Grčka, Španija, Portugalija, pa i Italija akumulirale, ogromne dugove. Po njegovim rečima, fiskalna neizvesnost u Evropi, a pre svega zabrinutost da bi Grčka mogla da bankrotira, poljuljala je i stabilnost svetskih finansijskih tržišta.
Zato je važno, rekao je Ren, da se kaže da Unija neće ostaviti Grčku na cedilu.
„Želim da istaknem da Evropska unija neće napustiti Grčku. Nekontrolisano bankrotstvo ili nekontrolisani odlazak Grčke iz evrozone, izazvao bi ogromnu privrednu i socijalnu štetu samoj Grčkoj, izazvao bi ozbiljne, političke i ekonomske posledice za Evropsku uniju u celini, a ako se efekti prošire, svakako bi mogao da ima i teške posledice po svetsku ekonomiju. Mi, medjutim, nećemo dozvoliti da se to dogodi.“
Ren je takođe rekao da rešavanje sadašnjih finansijskih teškoća nameće potrebu finansijske reforme odnosno uvođenje zajedničke fiskalne politike na nivou Evropske unije.
„Evropa se suočava sa kritičnim trenutkom u kojem je potrebno preduzeti veliki pomak u ciju dalje ekonomske integracije ovog bloka zemalja.“
Ta Renova izjava podstakla je direktora Instituta Piterson, Freda Bergstena, da postavi pitanje zašto lideri Unije već do sada nisu razradili zajedničku fiskalnu politiku? Bergsten je još preporučio da se Evropljani ugledaju na primer Sjedinjenih Država koje su ubrzano reagovale na kolaps na Volstritu, u jesen 2008.
Ren je odgovorio:
„Ako uporedite Evropu sa Amerikom, za Sjedinjene Države biste mogli reći da liče na nosača aviona, koji može silovito da se kreće i manevriše. Rešenja se u SAD mogu donositi i primeniti relativno brzo, jer odluku o tome donose Bela kuća i Uprava federalnih rezervi, koji su deo jedinstvene izvršne vlasti. Evropska unija je nalik na konvoj 27 različitih brodova. Konvoj je mnogo teže usmeravati od nosača aviona. To je jedan od razloga zbog kojeg ne znamo do kakvog će tačno ekonomskog usporavanja doći u narednih nekoliko meseci.“
Bergsten je posle toga ponovio ono što mnogi američki ekonomisti ovih dana pominju, da su Evropljani na raskrsnici, sa koje mogu da krenu napred kao čvršće integrisani političko-ekonomski blok, ili dozvole da se raspadne vizija na kojoj rade već više od sedam decenija.