Kolega Branko Mikašinović upitao je nezavisnog političkog analitičara Obrada Kesića šta očekuje od rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN i šta bi Srbija mogla da učini u cilju unapredjenja svoje pozicije u pogledu Kosova.
Kesić: “Od samog početka nije mi jasno koji je cilj rezolucije. Što se mene tiče ne vidim kako ova rezolucija značajno može da utiče na situaciju u vezi sa Kosovom ili je izmeni u korist Srbije. Rezolucija Generalne skupštine nema nikakvu pravnu težinu niti se njome može menjati sadašnja politička situaciju vezana za nezavisnost Kosova. Jednostavno, ta rezoulcija ima više simboličnu nego suštinsku vrednost. Sadašnja situacija je takva da je Srbija već dala jasne signale da je spremna na krupne ustupke u pogledu Kosova, ali se plašim da čak i ono malo što Srbija očekuje od strane Amerike i jednog dela EU - da ni Vašington ni Brisel nisu spremni da to dopuste Srbiji. Znači, ja vidim ovu rezoluciju više kao način da Srbija sačuva obraz, kredibilitet, i onda krene u pravcu onoga sto se od nje očekuje, da se odmah pokrenu pregovori, u najkraćem roku; i drugo, da postepeno prihvati realnost, kao što se to stalno traži od EU I SAD, da je Kosovo nezavisno i da ne može da se vrati u ono doba kada je Srbija imala nadležnost nad njim. Dakle, cela polemika oko rezolucije je gubljenje vremena i neće promeniti stavove zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova, niti će da utiče na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Prištine.”
Glas Amerike: Šta bi moglo da se očekuje nakon glasanja o rezoluciji?
“Kratkoročno gledano, može se očekivati da će pitanje severnog dela Kosova da se otvori i to relativno brzo. Već ima nagoveštaja od strane predstavnika medjunarodne zajednice, posebno američkih diplomata, da je najveći problem pitanje severnog Kosova. Te diplomate šalju jasne signale da će medjunarodna zajednica početi da se bavi tim pitanjem mnogo oštrije nego što je to bio slučaj do sada. Albanci u Prištini očekuju da će SAD i EU da stanu iza njih kako bi se, kako oni to vide, taj problem rešio što pre i taj deo Kosova stavio pod nadležnost institucija u Prištini. Plašim se da počinje još jedna faza gde će Srbija da se nadje pod velikim pritiscima i pod udarom politike Vašingtona i Brisela.”
Glas Amerike: Šta bi vlada Srbije mogla konkretno da učini da bi unapredila svoju poziciju u pogledu Kosova?
Kesić: “Mislim da su vlasti u Beogradu izabrale odredjeni pravac u pogledu statusa Kosova i da pokušavaju preko ustupaka da stave na stranu to pitanje bar za neko vreme da bi mogle da unaprede svoje odnose sa Amerikom i EU i ostvare svoje ambicije što se tiče integracije u EU, s tim što sa tim stavom idu u pravcu ispunjavanja uslova koji su vezani za status Kosova, to jest da Srbija prihvata realnost, što ne znači priznavanje nezavisnosti Kosova, ali da prihvata da je ono nezavisno i da Beograd ne radi aktivno i ne blokira konsolidaciju te nezavisnosti. To je izbor sadašnjih vlasti Srbije. S druge strane, to nije jedina alternativa. Moje mišljenje je da će sadašnja opcija Srbije da dovede Beograd u još veću konfrontaciju sa Amerikom i EU i da neće da reši osnovni problem, a to je da je uslovljavanje glavni temelj odnosa sa Amerikom. To je pogotovo stav onih onih koji u Vašingonu formulišu politiku prema Srbiji, i koji smatraju da je ta politika uspešna i da nema potrebe da se menja, pa će se ona i nastaviti. Dakle, Srbija ne može da reši pitanje uslovljavanja ako ne udje u nekakvu političku konfrontaciju sa Vašingtonom, kako bi se Sjedinjenim Državama jasno stavilo da do znanja da Srbija nije spremna da prihvati sve što se traži od nje i da u jednom momentu moraju da počnu da se uvažavaju i njeni interesi, što sada nedostaje.”