Puno je toga rečeno i napisano o, kako to mnogi vide, netrpeljivosti i neslaganju izmedju predsednika Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je iskoristio nedavni govor pred Kongresom da osudi američka nastojanja da se zaključi nuklearni sporazuma sa Iranom.
„Znam da je moj govor predmet kontroverze.“
Bivši savetnik Stejt departmenta Aron Dejvid Miler ističe da predsednik Obama i premijer Netanjahu nisu prvi američki i izraelski lideri koji imaju zategnute odnose, ali su možda prvi koji nisu u stanju da prevazidju taj nefunkcionalni odnos i budu produktivni.
„To je kako verujem rezultat sukoba različitih karaktera, različite politike. U pitanju je takozvana savršena oluja i rezultirala je verovatno najgorim odnosima SAD i Izraela u modernoj istoriji.“
Koliko su lični odnosi važni u politici? Profesor sa Univerziteta Džordž Vašington, Metju Dalek, smatra da odnosi izmedju predsednika Obame i premijera Netanjahua ne bi bili tako zategnuti da su bili jači i čvršći od samog početka. On ukazuje da je kultivisanje prijateljstva sa šefovima stranih država važno za američke predsednike, posebno kad dodje do krize.
„Ne želim da prenaglasim važnost ličnih odnosa koji ne mogu uvek da prevazidju velike nesuglasice u politici. S druge strane, kada su pitanja teška to može da bude od ključne važnosti, ali predsednik Obama ima tendenciju da se ponaša više rezervisano.“
Tokom šest godina na položaju predsednika, Barak Obama nije, koliko je poznato, sklopio veliki broj ličnih prijateljstava sa svetskim liderima, mada sam kaže ima bliski odnos sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.
Predsednik je okarakterisao svoj odnos sa izraelskim premijerom kao „poslovan“, a njegove veze sa drugim liderima nisu mnogo različite.
Aron Dejvid Miler, čija knjiga „The End of Greatness“ ili, u slobodnom prevodu – „Kraj velikih lidera“, analizira mandate američkih predsednika, kaže da uspešni svetski lideri vole politiku i kontakte sa drugima. On smatra da je predsednik Obama više analitičan i introvertan u svom pristupu.
„U suštini govorimo o predsedndiku koji povremeno, kada je angažovan, može da bude prilično ubedljiv. Pitanje je da li on u tome uživa. On je više isključen, udaljen i manje emotivan od mnogih prethodnika, uključujući Džordža Buša mladjeg.“
Medjutim, analitičari ističu da, mada su lični odnosi i nivo poverenja važni, oni ipak ne mogu da prevazidju ogromne političke razlike u stavovima pojedinih svetskih lidera.