Predsednik Obama se u ponedeljak vratio sa odmora, na početku veoma intenzivne nedelje za bliskoistočnu politiku Sjedinjenih Država. Novinar Glasa Amerike Kent Klajn izveštava iz Bele kuće, odakle će predsednik u utorak uveče objaviti kraj zvanične borbene misije Sjedinjenih Država u Iraku i početak nove runde bliskoistočnih mirovnih pregovora.
31. avgusta okončava se američka borbena misija u Iraku. Predsednik Obama je nedavno rekao američkim ratnim veteranima da se time ispunjava cilj postavljen neposredno po njegovom dolasku na položaj:
„Činimo upravo ono što je obećano i to zadatom roku,“ ističe predsednik Obama.
Manje od 50 hiljada američkih vojnika je i dalje u Iraku, što je daleko manje u odnosu na 167 hiljada koliko ih je bilo pre tri godine. Oni koji ostaju imaju novu misiju: Podršku i obuku iračkih snaga i saradnju sa Iračanima u kontraterorističkim misijama. Sve američke snage trebalo bi da napuste Irak do kraja 2011.
Predsednik Obama će ukazati na promene u misiji u Iraku i njen odnos prema ratu u Avganistanu u obraćanju Amerikancima planiranom za utorak. Iračani su posebno zainteresovani da saznaju više o novoj misiji, kaže Manal Omar, direktorka iračkog programa u Američkom institutu za mir:
„Jedna od najvažnijih stvari u govoru predsednika Obame biće da kaže kako će izgledati novi odnosi. To je najvažnije pitanje za koje su zainteresovani Iračani: Kakvi će biti novi odnosi i da li će SAD zaista pomoći u civilnim misijama.“
Nasilje u Iraku je daleko manjeg obima nego u prvim godinama rata, ali nedavni porast broja incidenata podstiče strahovanja u pogledu sposobnosti iračkih snaga.
Manal Omar kaže da su iračke snage organizovale nedavne uspešne napade na domove ekstremističkih lidera. Ona ukazuje da je iračka vojska takodje hendikepirana odsustvom nove vlade, gotovo šest meseci nakon izbora:
„Tekuće racije na domove, u smislu bezbednosnih procedura, su sve predvodjene iračkim bezbednosnim snagama, što znači da su one već pokazale da su sposobne za takve misije, ali je sve to gotovo nemoguće bez nove vlade.“
Istovremeno, nakon višemesečnih pregovora uz posredovanje američkog izaslanika za Bliski istok Džordža Mičela, Izraelci i Palestinci planiraju da, u roku od godinu dana, reše sva pitanja vezana za „konačni status“. Mičel očekuje ozbiljna nastojanja:
„Verujem da su dvojica lidera, predsednik Abas i premijer Netanjahu, iskreni i ozbiljni i veruju da to može biti postignuto. Činimo sve u ljudskoj moći da im pomognemo da to i obave.“
Dejvid Makovski iz Vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, je optimističan da se može postići napredak povodom bezbednosti na Zapadnoj obali i uspostavljanja granica:
„Svaka strana u osnovi zna šta druga strana želi i jaz je sve manji. Mislim da su ljudi orijentisani na glavna pitanja.“
Makovski pak ne veruje da je bilo koja od strana spremna da javno pristane na kompromis povodom statusa Jerusaima i pitanja izbeglica.
Mahmud Abas je nedavno upozorio da bi se njegova frakcija povukla sa razgovora ukoliko Izrael ne produži moratorijum na izgradnju naselja na Zapadnoj obali, koji ističe 26. septembra. Netanjahu nije najavio odluku u tom smislu.
Pa ipak, obe strane i dalje planiraju da prisustvuju razgovorima ovde u Vašingtonu. Dejvid Makovski ističe da je to pozitivan razvoj dogadjaja:
„Ne možete sklapati mir ukoliko dve strane ne sednu zajedno za sto. Ovo je prvi put da to činimo tokom Obamine administracije.“
To će biti prvi direktni razgovori izmedju Izraela i Palestinaca u poslednjih 20 meseci.