Obama najavio reformu spornih NSA programa

Američki predsednik Barak Obama najavio je reforme sistema prikupljanja i čuvanja obaveštajnih podatka – programa koji obavlja Nacionalna bezbednosna agencija - NSA. Kako bi se stišala ogorčenost javnosti posle otkrića o program nadziranja telekomunikacija, Obama je najavio da planira da okonča vladinu kontrolu nad ogromnom kolekcijom masovno prikupljenih podataka o telefonskim razgovorima Amerikanaca. Predsednik je takođe obećao da Sjedinjene Države neće špijunirati strane državljane ili lidere savezničkih zemalja ukoliko za to ne postoji “ubedljiv razlog u domenu nacionalne bezbednosti”.

Predsednik Barak Obama poručio je da je rad američkih obaveštajnih službi od vitalnog značaja za američku nacionalnu bezbednost, ali je ipak najavio promene, čiji je cilj da se poveća zaštita privatnosti i građanskih sloboda.

U govoru koji je održao u Sekretarijatu za pravosuđe, uz veliki publicitet u zemlji i inostranstvu, predsednik je rekao da će vladi za pristup podacima koje poseduju telefonske ili telekomunikacione kompanije biti potrebno sudsko odobrenje. On međutim nije ponudio preporuku gde bi trebalo da se čuvaju prikupljeni podaci, već je dao obaveštajnoj zajednici i Sekretaru za pravosuđe rok od 60 dana da prouče opcije u saradnji sa zaštitnicima građanskih sloboda.

Jedna od osnovnih Obaminih poruka bila je da nema dokaza da su američki obaveštajci namerno zloupotrebljavali program prismotre da bi kršili privatnost građana. S druge strane, odgovarajući na kritike programa NSA, Obama se složio sa ocenom da, bez odgovarajućih mehanizama kontrole, nije dovoljno “jednostavno verovati vladi da će se odgovorno odnositi prema informacijama koje prikuplja”.

Predsednik je naglasio i značaj zaštite privatnosti stranih državljana i njihovih lidera. On je obećao da SAD neće špijunirati vođe prijateljskih i savezničkih zemalja, osim ako za to ne postoji “veoma opravdan razlog u domenu nacionalne bezbednosti”.

Obama je naglasio da se američko prikupljanje obaveštajnih podataka u stranim zemljama odnosi isključivo na pitanja nacionalne bezbednosti, a ne privatne razgovore stranih lidera, niti špijunažu koja ide u korist američkim kompanijama.

"Želim da budem jasan – naše obaveštajne agencije nastaviće da prikupljaju informacije o namerama vlada – nasuprot običnih građana – širom sveta, na isti način kako to rade obaveštajne službe svih drugih zemalja. Mi se nećemo izvinjavati samo zato što su naše službe možda efikasnije. Ali šefovi država i vlada sa kojima blisko sarađujemo i od čije saradnje zavisimo, treba da budu uvereni da ih tretiramo kao prave partnere. Promene koje sam naredio će upravo to omogućiti”.

S druge strane, Obama nije dozvolio kritike američke obaveštajne zajednice, ističući da je čine ljudi, čiji se uspesi ne iznose u javnost, čiji svaki propust može da ima katastrofalne posledice i za čiji je rad neophodna tajnost. U tom kontkestu pomenuo je i po imenu uzbunjivača Edvarda Snoudena, čija su otkrića doprinela javnoj debati u SAD i, najzad, danas objavljenim reformama.

„Imajući u vidu istragu koja je u toku, neću se zadržavati na postupcima i motivima gospodina Snoudena. Reći ću da odbrana naše zemlje delom zavisi od vernosti onih kojima su poverene tajne naše zemlje. Ako svaki pojedinac koji ima primedbe na vladinu politiku može da u svoje ruke uzme javno otkrivanje klasifikovanih podataka, onda nećemo moći da štitimo američke građane, niti sprovodimo spoljnu politiku. Štaviše, senzacionalistički način na koji su izneta ta otkrića je manje rasvetlio stvari, a više doveo do opasnosti, otkrivajući naše metode našim neprijateljima, što bi moglo da utiče na naše operacije, na način koji nećemo potpuno sagledati niz narednih godina“.

Predsednik Obama je svoj govor od 43 minuta zaključio konstatacijom da će aktuelna debata učiniti SAD još jačim, ističući da takva otvorena debata o privatnosti ne bi bila moguća u prestonicama zemalja kao što su Rusija i Kina.