Očigledno zadovoljan, predsednik Barak Obama se u četvrtak pojavio u ružičnjaku Bele kuće da bi saopštio da bi sporazum, koji je Amerika nastojala da postigne decenijama, mogao da bude nadohvat ruke ukoliko jučerašnji dogovor bude finalizovan:
„Okvirni dogovor bi uskratio sve puteve Iranu da se domogne nuklearnog oružja. Iran će se suočiti sa striktnim ograničenjima svog programa i takodje je pristao na najenergičnije i najzahtevnije inspekcije i transparentnost koji su su ikada dogovoreni sa bilo kojim nuklearnim programom u istoriji.“
Obama je izneo detalje o ograničenjima nuklearnog materijala koji će Iran moći da zadrži i lokacijama na kojima će on biti čuvan. On je više puta ponovio da će se dogovor zasnivati na verifikaciji, a ne na poverenju:
„Ako Iran bude kršio dogovor, svet će to znati. Ako vidimo nešto sumnjivo, vršićemo inspekcije. Raniji pokušaji Irana da proizvede nuklearno oružje takodje će biti ispitani. Ovim sporazumom Iran će biti suočen sa više inspekcija nego ijedna druga zemlja na svetu.“
Nedavna ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da su Amerikanci otvoreni u pogledu dogovornog rešenja spora sa Iranom. To medjutim nije slučaj sa svim članovima Kongresa. Prošlog meseca 47 republikanskih senatora uputilo je otvoreno pismo Iranu, najavivši de fakto veto Kongresa na bilo kakav sporazum koji bi bio postignut.
Pošto je objavljena vest o postignutom dogovoru, autor tog pisma senator Tom Koton osudio je sporazum kao listu američkih ustupaka koji će Iranu otvoriti put ka nuklearnom oružju. U pisanom saopštenju predsednik Predstavničkog doma, Džon Bejner rekao je da Kongresu mora da bude obezbedjen puni uvid u detalje bilo kog sporazuma pre nego što sankcije Iranu budu ukinute,
Predsednik Obama je pozdravio kongresnu debatu ali je nastojao da zaštiti dogovor sa Iranom od mogućih oštrih kritika:
„Kada čujete neizbežne kritičare sporazumna treba da im postavite jednostavno pitanje: 'Da li zaista mislite da ovaj sporazum koji će biti verifikovan i koji će, ukoliko bude u potpunosti primenjen imati podršku vodećih svetskih sila, gore rešenje od rizikovanja još jednog rata na Bliskom istoku? Da li je to gore rešenje od onog što smo radili gotovo dve decenije tokom kojih je Iran nastavio da razvija svoj nuklearni program bez efikasnih inspekcija?“
„Ukoliko su zakonodavci očekivali dokaz o da je moguće postići striktni sporazum sa Iranom, koji će ograničiti nuklearni program, trebalo bi da imaju taj dokaz u ovom dogovoru,“ kaže Džejms Ekton, iz Karnegijeve zadužbine.
Ekton je bio skeptičan u pogledu pregovora, ali je prijatno iznenadjen rezultatom:
„Neću da predvidjam šta će zakonodavci da urade. Svi znamo da su oni više motivisani političkim interesima nego tekstom sporazuma. Ako budu rasudjivali o sporazumu na osnovu njegovog sadržaja trebalo bi da ga podrže.“
Predsednik Obama je naglasio da dogovor sa Iranom neće izbrisati decenije uzajamnog nepoverenja izmedju Vašingtona i Teherana Medjutim, u vreme rapidnog širenja konflikata, poput onih u Ukrajini, Siriji i Jemenu, predsednik Obama, dobitnik Novbelove nagrade za mir, je nadomak istorijskog sporazuma koji bi, ukoliko bude uspešno primenjen, mogao da učvrsti njegov legat na medjunarodnoj sceni.