Predsednik Obama iskoristio je govor na ceremoniji dodele diploma u Američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu kako bi branio svoju inostranu politiku, koja trpi kritike zbog uzdržanosti.
„Ja bih izneverio svoju obavezu prema vama i zemlji koju volimo ako bi vas ikada poslao u opasnost samo zato što negde u svetu vidim problem koji treba da bude rešen ili zato što sam zabrinut povodom kritičara, koji misle da je vojna intervencija jedini način da Amerika izbegne da bude viđena kao slaba“. Istakao je predsednik Obama.
Predsednik je podvukao da će ova genercija pitomaca biti prva posle mnogo godina koja neće otići u borbene misije u Iraku i Avganistanu – ratove, koji zbog kojih su mnogi Amerikanci zabrinuti povodom novih vojnih intervencija u inostranstvu.
Istovremeno, predsednika Obamu kritikuju zbog toga što ne preduzima vojne akcije na mestima poput Sirije, gde građanski rat traje više od tri godine i Ukrajine, u kojoj američke sankcije nisu uspele da spreče rusku aneksiju Krima.
I mada je njegova odluka da ne angažuje snage u Siriji i Ukrajni bila u skladu sa američkim javnim mnjenjem, ona podstiče izvesna pitanja, kaže analitičar Majkl O'Henlon.
„Problem nastaje kada svaku od ovih odluka donetih pojedinčano objedinite u širu sliku, koja počinje da izgleda pomalo kao slabost. Onda ste izloženi optužbama da su strani lideri shvatili da nećete da preduzeti nešto i da iskorišćavaju priliku koja im se ukazuje, a tu se naravno misli na Putinovo agresivno ponašanje povodom Krima“.,kaže Majkl O Henlon sa Instituta Brukings.
U pokušaju da demonstrira snagu, predsednik Obama je rekao da SAD neće tražiti dozvolu da se brane i da će nastaviti anti-terorističke napade bespilotnim letelicama, dok pokušavaju da izbegnu civilne žrtve.
Predsednik je takođe najavio planove da uloži milijarde dolara u cilju pomoći zemljama Afrike, Azije i Bliskog istoka da se bore sa teroristima i obećao da će pojačati podršku sirijskim opozicionim grupama.
Pružanje pomoći u inostranstvu, diplomatija i razvoj – zaključio je Obama - deo su onoga što Ameriku čini jakom.
„Ja bih izneverio svoju obavezu prema vama i zemlji koju volimo ako bi vas ikada poslao u opasnost samo zato što negde u svetu vidim problem koji treba da bude rešen ili zato što sam zabrinut povodom kritičara, koji misle da je vojna intervencija jedini način da Amerika izbegne da bude viđena kao slaba“. Istakao je predsednik Obama.
Predsednik je podvukao da će ova genercija pitomaca biti prva posle mnogo godina koja neće otići u borbene misije u Iraku i Avganistanu – ratove, koji zbog kojih su mnogi Amerikanci zabrinuti povodom novih vojnih intervencija u inostranstvu.
Istovremeno, predsednika Obamu kritikuju zbog toga što ne preduzima vojne akcije na mestima poput Sirije, gde građanski rat traje više od tri godine i Ukrajine, u kojoj američke sankcije nisu uspele da spreče rusku aneksiju Krima.
I mada je njegova odluka da ne angažuje snage u Siriji i Ukrajni bila u skladu sa američkim javnim mnjenjem, ona podstiče izvesna pitanja, kaže analitičar Majkl O'Henlon.
„Problem nastaje kada svaku od ovih odluka donetih pojedinčano objedinite u širu sliku, koja počinje da izgleda pomalo kao slabost. Onda ste izloženi optužbama da su strani lideri shvatili da nećete da preduzeti nešto i da iskorišćavaju priliku koja im se ukazuje, a tu se naravno misli na Putinovo agresivno ponašanje povodom Krima“.,kaže Majkl O Henlon sa Instituta Brukings.
U pokušaju da demonstrira snagu, predsednik Obama je rekao da SAD neće tražiti dozvolu da se brane i da će nastaviti anti-terorističke napade bespilotnim letelicama, dok pokušavaju da izbegnu civilne žrtve.
Predsednik je takođe najavio planove da uloži milijarde dolara u cilju pomoći zemljama Afrike, Azije i Bliskog istoka da se bore sa teroristima i obećao da će pojačati podršku sirijskim opozicionim grupama.
Pružanje pomoći u inostranstvu, diplomatija i razvoj – zaključio je Obama - deo su onoga što Ameriku čini jakom.