Linkovi

Obama: Smanjiti nuklearni arsenal

  • Glas Amerike

Predsednik Obama maše okupljenima ispred Brandenburške kapije gde je danas održao govor, 19. juni, 2013.

Predsednik Obama maše okupljenima ispred Brandenburške kapije gde je danas održao govor, 19. juni, 2013.

U govoru ispred Brandenburške kapije u Berlinu, američki predsednik Barak Obama izneo je svoju viziju unapredjenja mira i pravde u svetu

Podsećajući na istorijski govor predsednika Kenedija 1963. “Ich bin ein Berliner” – Obama je poručio da su potlačeni narodi željni da se pridruže slobodnom svetu – “takodje Berlinci.”

Predsednik Obama poručio je u Berlinu da “mir uz pravdu” podrazumeva rad na naporima da se svet oslobodi nuklearnog oružja. Iako je hladni rat iz 20. veka završen, Obama je izjavio da najveće svetske sile i dalje moraju da urade mnogo toga da zaustave širenje nuklearnog oružja.

"Posle sveobuhvatne analize, zaključio sam da možemo da obezbedimo sigurnost Amerike i naših saveznika, i snažno odvratimo moguće pretnje i ako ujedno smanjimo naše rasporedjeno strateško nuklearno oružje za jednu trećinu. Nameravam da pregovaram o smanjenju nuklearnog arsenala sa Rusijom, kako bismo se odmakli od nuklearnih pozicija iz vremena hladnog rata.”

Tema “mira uz pravdu” provlačila se kroz ceo Obamin govor. On je upozorio zapadne zemlje da se ne okreću unutrašnjim pitanjima ili postanu uljuljkane u trenutnu stabilnost, već da se suoče sa nizom izazova, uključujući i klimatske promene u celom svetu. Obama je te promene nazvao “globalnom pretnjom našeg doba.”

"Zbog budućih generacija, naša generacija mora da se kreće ka globalnom sporazumu kako bismo se suočili sa promenama klime dok ne bude prekasno za to. To je naš posao, to je naš zadatak, moramo da prionemo na posao.”

Brandenburška kapija je već dva puta bila pozornica čuvenih govora američkih predsednika. Pre skoro 50 godina, manje od pet meseci pre nego što je ubijen u atentatu, predsednik Džon F. Kenedi poručio je stanovnicima podeljenog grada “I ja sam Berlinac”.

Četvrt veka kasnije, predsednik Ronald Regan javno je pozvao sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da sruši zid kojim su Berlin i Nemačka bili podeljeni na zapadni i komunistički, istočni deo. Obama se osvrnuo na svoje prethodnike, i istorijski značaj tog mesta.

"Ovaj zid pripada istoriji, ali i mi treba da pišemo istoriju… Najveća počast koju možemo da odamo onima koji su došli pre nas, jeste da nastavimo njihov rad i borimo se za mir i pravdu, ne samo zarad sopstvenih zemalja, već i zbog celog čovečanstva.”

Ovo je bila prva Obamina poseta Nemačkoj na položaju predsednika. Nasuprot poseti 2008, kada su ga, kao tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata u Berlinu dočekale stotine hiljada oduševljenih gradjana, prijem je ovog puta bio topao, ali uzdržaniji. Predsednik SAD govorio je pred oko 6,000 pozvanih gostiju iza zaštitnog stakla, po jakom suncu zbog kojeg je skinuo sako na početku govora.

Inače, neposredno pre Obaminog govora, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da njegova vlada “neće dozvoliti remećenje sistema strateškog odvraćanja nuklearnog napada, niti smanjenje efikasnosti ruskih nuklearnih snaga.”

Obama i Merkel o prisluškivanju

Predsednik Barak Obama brani američki program praćenja aktivnosti korisnika telefona i interneta, kao usko ciljane napore da se spasu ljudski životi.

Na konferenciji za novinare, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, predsednik Obama je rekao da je uveren da je njegova vlada uspostavila ravnotežu između obaveštajnog rada i građanskih sloboda.

“Ono što sam uspeo da uradim jeste da ispravim kako rade naše obaveštajne službe i uveren sam da je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža”, rekao je Obama.

Američki predsednik je istakao da pomenute službe, kako se izrazio, “ne pročešljavaju” elektronsku poštu ogromnog broja građana SAD, ili drugih zemalja. Kancelarka Merkel je rekla da je važno nastaviti debate o tome kako uspostaviti, kako se izrazila, “pravičnu ravnotežu” između pružanja bezbednosti i zaštite prava na lične slobode.

Razotkrivanje američkih obaveštajnih programa uznemirilo je Nemce koji su podozrivi prema državnom prisluškivanju, naročito posle traumatičnog iskustva sa nacističkim Gestapoom i istočnonemačkim Stazijem.

Obama se složio s tim, rekavši: “ Jedna od stvari koje naše vlade odvaja od drugih jeste što mi takve debate pozdravljamo – to je suština demokratije”. Prošle nedelje, bivši američki obaveštajni službenik Edvard Snouden, javno je razotkrio podatke o strogo poverljivim obaveštajnim operacijama američke Nacionalne bezbednosne agencije
XS
SM
MD
LG