Predsednik Obama sledeće nedelje putuje u Afriku, u drugu posetu tom kontinentu od kako je postao predsednik.
Predsednik Obama je 2009. proveo manje od 24 sata u podsaharskoj Africi - u kratkoj poseti Gani. On se obratio parlamentu u Gani porukom o demokratiji, mogućnostima i mirnom rešenju konflikta i ukazao na, kako se izrazio, fundamentalne istine.
„Razvoj zavisi od dobre uprave. Taj element već predugo nedostaje na prevelikom broju mesta. To je promena koja može da oslobodi afrički potencijal.“
U Senegalu, prvom odredištu predsednikove posete, njegov domaćin će biti predsednik Maki Sal, koji je prošlog marta, zajedno sa drugim afričkim liderima, posetio Belu kuću. Senegal i druge zemlje koje će predsednik posetiti odražavaju američku podršku mladim demokratijama, bezbednosti izvora hrane i globalnom zdravlju i borbi protiv SIDE.
Predsednik Obama će takodje govoriti o zajedničkim anti-terorističkim nastojanjima sa afričkim zemljama, kao i pretnji od islamističkog ekstremizma u zemljama poput Malija i Nigerije. Zamenik Savetnika za nacionalnu bezbednost, Ben Roudz, ukazao je da je predsednik Obama svestan razočarenja zbog toga što je posetio Afriku samo jednom i da je rešen da to izmeni.
„Sjedinjene Države bi izgubile rukovodeću uloge u svetu ukoliko Predsednik Sjedinjenih Država ne bude duboko angažovan u Africi. On će to učiniti.“
Bivši visoki funkcioner administracije predsednika Buša za Afriku Džendaji Frejzer, koja sada radi u nevladinom Savetu za medjunarodne odnose, kaže da su obični gradjani Afrike kao i mnogi lideri razočarani.
„Zašto nije bio više angažovan, zašto nije imao dublji dijalog sa njima, zašto njegova administracija nije imala veći uticaj, posebno kada to uporedi sa znatnim angažovanjem Kine.“
Džulijus Agbor, sa instituta Brukings, smatra da je predsednik Obama zaslužan za jačanje demokratskih institucija, mirovnih i bezbednosnih kao i inicijativa za bezbednost izvora hrane u Africi. On ukazuje da je predsednik Obama povećao obim američke pomoći, ali ističe da su Afrikanci i dalje razočarani zbog niskog nivoa direktnih američkih investicija.
„Afrikanci su većinom razočarani činjenicom da Sjedinjene Države ne investiraju dovoljno u taj kontinent što bi pomoglo da se obezbede radna mesta za milione nezaposlenih mladih diplomaca.“
U Južnoafričkoj republici, koju funkcioneri Bele kuće smaraju vodećom demokratijom na afričkom kontinentu, predsednik Obama će razgovarati o ekonomskom i demokratskom napretku. On će se takodje sastati sa bolesnim bivšim predsednikom te zemlje, Nelsonom Mandelom. Evo šta o tome kaže bivša američka zvaničnica za odnose sa Afrikom Džendaji Frejzer:
„Južnoafrička republika je najveća ekonomija u podsaharskoj Africi. Ona ima jake demokratske institucije. Ta zemlja je svakako suočena sa velikim izazovima, ali je od strateške važnosti da Sjedinjene Države imaju jak uticaj u Afričkoj Uniji i širom tog regiona, a posebno u južnoj Africi.“
Kenija je namerno izuzeta iz afričke turneje predsednika Obame. Prdsednik Kenije, Uhuru Kenijata i njegov zamenik, suočeni su sa sudjenjem na Medjunarodnom krivičnom sudu povodom optužbi za postizborno nasilje 2007.
Predsednik Obama je 2009. proveo manje od 24 sata u podsaharskoj Africi - u kratkoj poseti Gani. On se obratio parlamentu u Gani porukom o demokratiji, mogućnostima i mirnom rešenju konflikta i ukazao na, kako se izrazio, fundamentalne istine.
„Razvoj zavisi od dobre uprave. Taj element već predugo nedostaje na prevelikom broju mesta. To je promena koja može da oslobodi afrički potencijal.“
U Senegalu, prvom odredištu predsednikove posete, njegov domaćin će biti predsednik Maki Sal, koji je prošlog marta, zajedno sa drugim afričkim liderima, posetio Belu kuću. Senegal i druge zemlje koje će predsednik posetiti odražavaju američku podršku mladim demokratijama, bezbednosti izvora hrane i globalnom zdravlju i borbi protiv SIDE.
Predsednik Obama će takodje govoriti o zajedničkim anti-terorističkim nastojanjima sa afričkim zemljama, kao i pretnji od islamističkog ekstremizma u zemljama poput Malija i Nigerije. Zamenik Savetnika za nacionalnu bezbednost, Ben Roudz, ukazao je da je predsednik Obama svestan razočarenja zbog toga što je posetio Afriku samo jednom i da je rešen da to izmeni.
„Sjedinjene Države bi izgubile rukovodeću uloge u svetu ukoliko Predsednik Sjedinjenih Država ne bude duboko angažovan u Africi. On će to učiniti.“
Bivši visoki funkcioner administracije predsednika Buša za Afriku Džendaji Frejzer, koja sada radi u nevladinom Savetu za medjunarodne odnose, kaže da su obični gradjani Afrike kao i mnogi lideri razočarani.
„Zašto nije bio više angažovan, zašto nije imao dublji dijalog sa njima, zašto njegova administracija nije imala veći uticaj, posebno kada to uporedi sa znatnim angažovanjem Kine.“
Džulijus Agbor, sa instituta Brukings, smatra da je predsednik Obama zaslužan za jačanje demokratskih institucija, mirovnih i bezbednosnih kao i inicijativa za bezbednost izvora hrane u Africi. On ukazuje da je predsednik Obama povećao obim američke pomoći, ali ističe da su Afrikanci i dalje razočarani zbog niskog nivoa direktnih američkih investicija.
„Afrikanci su većinom razočarani činjenicom da Sjedinjene Države ne investiraju dovoljno u taj kontinent što bi pomoglo da se obezbede radna mesta za milione nezaposlenih mladih diplomaca.“
U Južnoafričkoj republici, koju funkcioneri Bele kuće smaraju vodećom demokratijom na afričkom kontinentu, predsednik Obama će razgovarati o ekonomskom i demokratskom napretku. On će se takodje sastati sa bolesnim bivšim predsednikom te zemlje, Nelsonom Mandelom. Evo šta o tome kaže bivša američka zvaničnica za odnose sa Afrikom Džendaji Frejzer:
„Južnoafrička republika je najveća ekonomija u podsaharskoj Africi. Ona ima jake demokratske institucije. Ta zemlja je svakako suočena sa velikim izazovima, ali je od strateške važnosti da Sjedinjene Države imaju jak uticaj u Afričkoj Uniji i širom tog regiona, a posebno u južnoj Africi.“
Kenija je namerno izuzeta iz afričke turneje predsednika Obame. Prdsednik Kenije, Uhuru Kenijata i njegov zamenik, suočeni su sa sudjenjem na Medjunarodnom krivičnom sudu povodom optužbi za postizborno nasilje 2007.